ЗА КРАЈ СЕЗОНЕ 2018/19

Рођење св. Јована Крститеља, бденије у манастиру Велика Ремета

Литургија, у Невском

 

Идеју да певамо Бденије уочи Ивањдана у Великој Ремети пре свега дугујемо проф. Димитрију који нас је Реметом 'заразио' и са којим годинама певамо у овом фрушкогорском манастиру уочи Митровдана и Недеље пачисте.

Будући да је Рођењу св. Јована Пророка, Претече и Крститеља посвећена једна од капела, наша Милица се досетила да овогодишњу певачку сезону заокружимо управо великореметским – ивањданским бденијем.

На сат од престонице, ушушкана у фрушкогорски олистали забран, Велика Ремета осваја. Свежином, топлином, шумицом, манастирским гробљем које је пре само десетак дана добило новог станара - монахињу Рафаилу.

Архимандрит Стефан - отац и домаћин, један је од ретких монаха који се хору искрено обрадују.

Тако је невски десеточлани састав feat. Милица Тишма 🙂 васкрсно – празнично саслуживао лепом манастирском бденију, уз драгоцену помоћ двојице појаца и, несумњиво, Богородице Великореметске окружене свим пророцима.

Уследила је (за овај манастир неизоставна) трпеза љубави. Надахнуте беседе служашчег оца Зорана и, нарочито, игумана Стефана заоденуле су нас сликом о св. Јовану, у народу такорећи „равноангелском” светитељу.

Кад смо из Ремете кренули, још су се плавила вечерња просветљења и освајао мир порте и поред много народа који, у доброј мери благодарећи оцу Стефану, ова светиња окупља.

И заиста, та благодат празничног диптиха прелила се и на Литургију; усред завршних радова у нашој цркви, на свеже постављеним новим подним плочицама, у апсиди, лепо отпеваном ивањданском службом и, за памћење прочитаним, боље рећи – драмски исказаним – васкрсним и празничним јеванђељем гласом и душом ђакона Александра, заокружили смо овогодишњу сезону. У којој смо постали богатији за неколико беба и понеког певача, равно четрдесет отпеваних бденија, довршен живопис, а пре свега – и упркос свему: и даље опстајање сасвим непопуларног вида заједничарења, црквеног хора.

Е да би дао Бог да се и ми занављамо као и наш Невски храм.

Да опстане наш дух а са новим певачима који ће Невски заволети као и ми.

До новог сусрета, у Литургији, ако Бог да!

Ј. А. Тонић

ЗА КРАЈ СЕЗОНЕ