СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК КНЕЗ ЛАЗАР СЕРБСКИ - ВИДОВДАН

БДЕНИЈЕ ВАСКРСНО-ПРАЗНИЧНО, гл. 2
Субота, 27. јуни

ЛИТУРГИЈА
Недеља, 28. јуни у 9 ч.

„На свиленој мјесечини из Вилова пустог дола
Са колибе скидам чини успаванком првог бола

Од кад су је зачарали кукавица ћук и сова
С нама нису вечерали Небесници са Косова

Мирбоже се мрке јеле из сјећања и глог сине
За нама се гробља селе у даљине у висине

И у земљи и на небу и из ових тавних слова
За живима мртви зебу тужна браћо са Косова

И за живе и за мртве задушницу појем тиху
Почините кротке жртве загрљене у дистиху”

[Рајко Петров Ного, „Задушница”]

Ова, по мелодици текста, успаванка, а по називу – задушница, иако није у саставу богослужбеног текста, итекако прислужује живом памћењу и том неизреченом осећању које, ево, сведочимо и ми, трепери у сваком ко проходи пределима равног Косова и благе Метохије у којима је пре шест и по векова започела (и још траје) битка.

Нема се шта додати овом (једном од многих) бисера Ноговог песништва и певања.

Осим – да овој болној, опомињућој успаванци и њезиним протагонистима следи и да, као и сваке године: загрљени у дистиху заблистају у пуном Смислу и сјају и у диптиху, бденија и Литургије, па још ове године и под окриљем васкрснога дана.

И то је једини и најсмисленији ниво у којем о Видовдану вреди расправљати – кроз стихове, жизни и прикљученија просијавших у ниски небесне Сербије.

Допевано Надеждином „Грачаницом” са божуровима, 1913.

Ј. А. Тонић

ВИДОВДАНАК