СВ. РАВНОАПОСТОЛНИ ЦАР КОНСТАНТИН И МАТИ МУ ЈЕЛЕНА

БДЕНИЈЕ ПРАЗНИЧНО

Уторак, 2. јун

„Константину цару крст се светли јави,
Константин га виде и Бога прослави.
To знамење беше Сина Божијега,
Од овог знамења нема краснијега,
Знамење страдања и времене беде
Али и знамење коначне победе.
Са овим знамењем, твориоцем чуда,
Константин се креће и победи свуда.
Сред паганског Рима, крстогонитеља,
Он крст висок диже, славу Спаситеља.
Што три века беше ломљено и клето,
To сад за Рим поста велико и свето!
Три стотине лета крст пљуван бејаше,
У крви светаца земља се купаше.
Царства и цареви, охоли и мрски,
Сломише се редом слично слабој трски.
A знамење крста остаде усправно
И светљаше свету чудесно и славно.
Константин га позна и уздиже више,
Зато му се име у календар пише.”

[Песма из Пролога]

Цар Константин и мати му Јелена прославили су се и у свете убројали јер су Часни Крст угледали, препознали, узвисили, пронашли. Цивилизацијски важан догађај беше указ којим је хришћанство из катакомбне подигнуто у легитимну веру. То, међутим, није спречило – нити у наше време спречава – прогон, понижавање, трпљење и страдање христијана.

И нека, јер ко претрпи – спашће се.

Помало у сенци великих претходника, у овај се дан слави и дивна Јелена Дечанска, сестра Светог краља Стефана Дечанског. Неда – у монаштву Јелена – претрпела је много, и подвизавала се у испосницама дечанским, где јој и данас свете мошти почивају, уз свога брата. Богу хвала, имали смо више пута прилике да се и са њом сусретнемо, а остаје жеља да обиђемо и задужбину јој – манастир Будисавци код Клине, метох Пећаршије.

Празнично бденије, успојмо.

Света мати Јелена
Света мати Јелена

Ј. А. Тонић

СВ. ЦАР КОНСТАНТИН И МАТИ МУ ЈЕЛЕНА