Подударности у историји градње и освећења Александро-невске, Светосавске, Опленачке цркве и цркве Светог Ђорђа на Чукарици

Петар I Карађорђевић, убрзо по ступању на српски престо, окреће се изградњи породичне, династичке заветне цркве на Опленцу, док тристота годишњица спаљивања моштију Светога Саве 1895. иницира пројекат изградње Светосавског храма на Врачару који ће 1900. краљевим указом бити проглашен опште-народном грађевином.

Опленац довршава краљ Александар и освећује га септембра 1930.151 неколико месеци пре освећења дорћолског храма Александра Невског.

Као и Опленац, тако ће и дорћолска црква Александра Невског бити завршена за време владавине краља Александра, Петровог наследника. Можда је осим посвете цркве свом патрону, Светом кнезу Александру, и веза дорћолске цркве са делом града у коме је његов отац, краљ Петар, према неким изворима, био рођен, био још један од разлога нарочите везаности Александра за цркву Алек сандра Невског.

* * *

Намеће се паралела у трајању изградње храмова Светог Саве и Светог Александра Невског. Протекло је много времена од првих одлука да се ове цркве подигну, до њихове реализације, храм Светог Саве ни данас није завршен. Обе цркве су дуго стајале као незавршена градилишта, дорћолски храм чак у два наврата, крајем 19. века, док се није одустало од градње на поплављеном плацу и у периоду јули 1914. до око 1925. када је градња на данашњој локацији цркве Светог Александра Невског настављена, а светосавска црква од почетка Другог светског рата до краја девете деценије 20. века.

Новински извештај о освећењу храма Св. Александра Невског 29. новембра 1930. године
Новински извештај о освећењу храма Св. Александра Невског 29. новембра 1930. године

Освећењу дорћолског храма 23. новембра 1930. године, претходило је освећење цркве Светог Ђорђа на Опленцу 8. септембра 1930.

Патријарх Варнава је приликом освећења цркве Светог Александра Невског поменуо да је чин освећења нове дорћолске цркве “добар почетак” ономе што ће уследити, а то је подизање “главног храма” Светог Саве и изградње других цркава које Београд заслужује.

Ова паралела, повучена између београдских цркава Светог Александра Невског и Светог Саве Српског, упућује на трагање за додирним тачкама у њиховој историји. Тако, на пример, 1926. године, када и Одбор за изградњу дорћолске цркве, заседа и главни Одбор за подизање цркве Светог Саве и одлучује се о усвајању скице рађене за конкурс. Том приликом усвојена је скица Коруновића, Живановића – аутора пројекта за неостварени храм Светог Александра Невског и Пере Ј. Поповића – аутора новог пројекта дорћолске цркве рађеног баш у то време – ујесен 1926. године, а на конкурсу за Светосавски храм, као и Пера Ј. Поповић, учествује и Василиј Андросов, сарадник П. Поповића на дорћолском пројекту.

Још 1912. године изградња цркви Светог Саве и Светог Александра Невског била је у истој фази – у перспективи. Почетком века, по ступању Петра Карађорђевића на престо, предност у изградњи била је дата династичкој заветној цркви и врачарском храму.

У време када је расписиван први конкурс за врачарски храм о обнови градње цркве Светог Александра Невског још се није озбиљније размишљало, али судбина је хтела да, после дугог временског периода, прва буде завршена управо дорћолска црква Светог Александра Невског.

* * *

Слично вези судбина врачарског и дорћолског храма, постоје додирне тачке и у историјату градње цркве Светог Александра Невског и заветне цркве Карађорђевића на Опленцу.

Црква Св. Александра Невског 1930. године
Црква Св. Александра Невског 1930. године

Дорћолском храму патрон је био Светац заштитник владара, опленачком – Светац заштитник родоначелника владарске лозе Карађорђевића. Опленачка крипта је посвећена Светом Петру, апостолу чије је име носио Александров отац, краљ Петар.

У мају 1912. су освећени темељи дорћолске цркве, а у септембру освећен је довршени Опленац.

После Првог светског рата у раду на Опленцу Косту Јовановића сменио је Пера Поповић, ангажован и на довршењу цркве Светог Александра Невског.

На припреми мозаика за Опленац Двор интензивно ради још од 1922, за то време скромна градска црква тавори.

Година 1930. била је година освећења опленачке краљевске заветне цркве (септембар) и цркве посвећене краљевом Свецу заштитнику – Светом Александру (новембар).

На ентеријеру Опленца се интензивно ради и у периоду после довршења мозаика 1932, мобилијар се набавља и 1933. када се и на Дорћолу у цркви Александра Невског ради на опремању храма.

* * *

Очигледна су и бројна поклапања у судбини чукаричке и дорћолске цркве током треће деценије ХХ века.

Црква Светог Александра Невског може се и у сфери посвете сагледавати као паралела са црквом Светог Ђорђа на Чукарици. Дорћолски храм је посвећен Свецу заштитнику краља Александра, чукарички је, као и опленачки, посвећен Свецу заштитнику родоначелника владарске лозе Карађорђевића – Карађорђа, Црног Ђорђа Петровића.

Можда није случајност ни чињеница да су прве две српске цркве подигнуте у престоници нове државе, у периоду после Првог светског рата, биле управо дорћолска црква Светог Александра Невског 1930. и убрзо затим, чукаричка црква Светог Ђорђа 1932. године, обе посвећене светим ратницима.

Дорћол тридесетих година 20. века
Дорћол тридесетих година 20. века

Оба храма, стилски слична у погледу архитектуре, пројектовао је, у духу моравске српске архитектуре од вештачког камена, руски емигрант, Василиј Андросов, уз сарадњу Пере Ј. Поповића. Иконе за оба иконостаса израдио је атеље Бориса Сељанка, сликара руског емигранта. Као и дорћолској, тако и чукаричкој цркви – велики добротвор је био краљ Александар, који београдској цркви Светог Ђорђа поклања велики прилог у новцу и једно московско Јеванђеље великог формата.

Позоришни трг (данашњи Трг републике), 1935. године
Позоришни трг (данашњи Трг републике), 1935. године

Иницијатива за изградњу чукаричке цркве Светог Ђорђа покренута је јануара 1925, управо када су грађани Дорћола формирали посебан одбор који је требало да ради на коначном довршењу цркве у њиховом крају; за реализацију храма на Чукарици из Министарства грађевина 1927. бира се план Василија Андросова, а на реализацији пројектовања и изградње ангажован је и Пера Ј. Поповић, исте године када се према плану истог аутора, а под надзором П. Ј. Поповића, наставља градња дорћолске цркве; до 1930. када је дорћолски храм освећен, завршени су и груби радови на градњи чукаричке цркве, а она је ос већена 1932.

За обе цркве иконостасе ради атеље Бориса Сељанка – и то изгледа прво за дорћолску, па за чукаричку. Обе цркве имају готово идентичне дрвене налоње за целивајуће иконе.

И касније је било подударности у судбинама ова два београдска храма. Драгомир Тадић, који ће 1961–1964. бити ангажован на реализацији парохијског дома и 1967–1968. на реализацији мозаичке иконе патрона у линети цркве Александра Невског; 1973. ради на пројектовању ограде цркве Светог Ђорђа, а 1974. године се и за чукаричку цркву припрема мозаичка икона са ликом патрона храма у линети над главним улазом у храм.

Братство храма Св. Александра Невског тридесетих година 20. века (архивска фотографија)
Братство храма Св. Александра Невског тридесетих година 20. века (архивска фотографија)
Подударности у историји градње и освећења