НАЧАЛО ПОСНОГ ТРИОДА

НЕДЕЉА О МИТАРУ И ФАРИСЕЈУ

НЕДЕЉА О БЛУДНОМ СИНУ

БДЕНИЈЕ ВАСКРСНО, глас 6.

Субота, 23. фебруар у 17 ч.

Време нас једнако претиче. Чини се да не стигне да одзвучи један празник и попразнство а већ наступа нови, или у овом случају – читав (а за нас црквене хорове можда и средишњи) богослужбени круг којим овај период у црквеној години просто дели време.

Јеванђеље о маленом Закхеју „незванично” наговештава, а јеванђељем о митару и фарисеју заиста и начиње време великопосно. Свим важним догађајима или подухватима добро је да претходи припрема, па тако и сад, пре него се ухватимо у коштац за тако важним предузећем какво је припрема за Празник над Празницима, радост над радостима, којему претходи драма над драмама. Не бисмо могли тек тако, стрмоглавце, на прекидач да улетимо у тако важну утрку са самима собом, па ћемо у овим припремним недељама „предочистити себе”, како се пева у једној стихири.

Ми, певачи, свом личном подвигу придодајемо труд певања на васкрсним бденијима која ће припремити сваку од пред-великопосних недељних Литургија, а ако Бог да, и васкрсна бденија кроз читав Часни пост. Није то нимало лако, иако се чини да само треба издвојити додатних два сата у суботу поподне. Искушења и дистракције – и премного.

„Од безакоња обремењеним очима својим, не могу угледати висоту небесну; но прими ме, Спасе, као цариника који се каје, и спаси ме.” – већ смо у минулу суботу отпојали.

Парњак овој стихири - не без разлога су обе испеване у првом лицу, јер сви себе препознајемо и у лику цариника и фарисеја, и блуднога сина - стихира на Господи воззвах Недеље о блудноме сину, у којој ћемо, сагледавши коликих блага нас је лишила страстима помућена душа, поучити да „прежде конца” ваља завапити Христу Богу: „као блудног сина прими ме, Боже, и помилуј ме.”

А као мали попуст, а све због оног лицемерног фарисеја, трапава седмица.

Ј. А. Тонић

ПОДГОТОВКА К ПОСТУ