НЕДЕЉА СИРОПУСНА

БДЕНИЈЕ ВАСКРСНО, глас 4.

Субота, 29. фебруар у 17 ч.

„Кад је тако, онда како ћемо повратити изгубљени Рај? Постом, једино постом! А бесмртност, како ћемо повратити изгубљену бесмртност? Опет постом, једино постом. Гле, пост нам је дат као лек од греха и смрти. Да, као лек од греха и смрти. Постећи, ми се лечимо од греха и избављујемо од смрти. Јер постом повраћамо себи изгубљену Божанску светост, изгубљену Божанску бесмртност, изгубљену Божанску Истину, изгубљену Божанску Правду, изгубљену Божанску Доброту, изгубљену Божанску Лепоту. Сежући постом за Божанским савршенствима ми преносимо центар свога бића са земље на Небо. Сабирамо себи блага на Небу, где их ни мољац греха ни рђа смрти не квари и где лупежи не поткопавају и не краду.

Постиш ли – гле, ти постајеш божански чист, божански свет, божански бесмртан. Постиш ли – ти срце своје приносиш и преносиш са земље на Небо, где ни мољац ни рђа не квари, и где ти ништа ни греси ни страсти не могу украсти. Постиш ли – гле, ти постом стичеш сва непролазна вечна божанска блага.”

[Ава Јустин, из Беседе на Покладе, ман. Ћелије, 1965]

Кршење првог послушања које је Бог дао Адаму и Еви – заправо правила поста - и јест довела до теме ове, последње у низу припремних недеља, недеље сиропусне. Ава Јустин, као и увек, као какав антички оратор, живошћу беседе слика призор и палог света, и вечне правде, доброте и лепоте.

Нема се шта додати, само да повратимо послушност.

Већ се пева „Приспје времја духовних подвигов начало …” а још ове недеље се псалмима полијелејним присаједињује псалам 136. – „На ријеках вавилонскијех”, непоновљиво свечаног, раскошног напева а потресног текста. И све то – у преступни дан фебруарски, какав само једном у четири године бива, па да не пропустимо ову симпатичну календарску ексклузивност.

Ј. А. Тонић

НЕДЕЉА СИРОПУСНА