НЕДЕЉА О РАСЛАБЉЕНОМ – ПРЕНОС МОШТИЈУ СВ. САВЕ

БДЕНИЈЕ ВАСКРСНО, гл. 3

Субота, 18. мај у 17 ч.

 

„Господ пита кроз свако звоњење звона: Да ли хоћеш да будеш здрав? Црква – то је ратиште, то је бојиште, бојише на коме се бори човек против греха, смрти, ђавола, и спасава себе од њих силом Христовом. Немој никада малаксати, немој рећи: Господ то мени учинити неће. Гле, ти знаш за болесника који тридесет осам година болује и Господ га исцељује. И колико таквих болесника, хиљаде и хиљаде, милиони и милиона до данашњега дана. Шта је велико пред Господом Христом? Вера моја и твоја. То је велико пред Њим. Сетите се у Еванђељу Господа Христа, да се ничему код нас људи није дивио као великој вери. Великој вери се Господ дивио код човека, јер то је највећа сила која човека спасава од греха, спасава од смрти. Та сила сједињује са Богом, а одваја од ђавола. Црква и дању и ноћу зове мене и тебе: Хоћеш да будеш здрав? Ти одговарај разним еванђељским врлинама: молитвом, бдењем, постом, милосрђем. – Да, Господе, хоћу, исцели ме!”

Свети Јустин Ћелијски

[Из беседе у Недељу о раслабљеном, 1966. у манастиру Ћелије]

Ову повест која се збила у бањи Витезди слушамо и у својим домовима, приликом освећења водице. Тридесет и осам година болни живи чекајући „човека” који би га повео до исцељујуће воде. И дочекао је Онога који га је исцелио тако једноставном поуком - „Устани, и ходи.” Том чуду посвећена је ова, четврта по Васкрсу, недеља.

Спомен Преноса моштију светог Саве није заповедни празник, али би за нас требало да буде једнако велик и важан. Много је мољења било потребно да се од бугарског цара Асена измоли повратак Светога у земљу отачаства. И Сава је, тако, чекао свог „човека” да га на тај пут од Трнова до Милешеве поведе.

„Носећи свете мошти светог стрица свог у своју земљу, благочестиви краљ Владислав радосно хиташе испред кивота. А кад се приближи са светим моштима Светога, блажени архиепископ Арсеније изађе на сусрет са епископима, игуманима, благородницима и мноштвом верујућих, и учинише достојно поклоњење Светоме, и целиваше свете мошти његове као Божјег угодника. Кад народ Српски чу о доласку Светога, сливаше се са свих страна да се поклони. А Бог богато даваше благодат од моштију Светога онима који их се са вером дотичу. И многи болесници молитвама Светога добише исцељења од недуга својих. Краљ и архиепископ, са епископима, игуманима, монасима, благородницима и мноштвом народа, ношаху Светога у великој радости са псалмима и песмама.”

Са псалмима и песмама, до бденија ове недеље.

Ј.А. Тонић

НЕДЕЉА О РАСЛАБЉЕНОМ