УМЕСТО НАЈАВЕ ЗА БДЕНИЈЕ НЕДЕЉЕ СРЕДОПОСНЕ

„У својој речи о блаженствима Господ оцртава рајско срце (Мт.5,1-12). У његово расположење улазе: смирење, плач и скрушеност, кротост и безгневље, пуна правдољубивост, савршена милостивост, чистота срца, мирољубивост и миротворност, трпљење мука, клевета и гоњења за веру и хришћански живот. Ако хоћеш рај – буди такав. Тако ћеш још овде стећи предукус раја, у који ћеш спремно да ступиш по смрти, као унапрад изабрани наследник.”

[Свети Теофан Затворник, Мисли за сваки дан у години, Недеља четврта Поста]

Све наведене врлине сигурно чине и прагове лествице којима ваља узаћи по надахнутом спису св. Јована, прозваног Лествичником, баш по овом упутству за „ступњевито узрастање у духовном савршенству”. Том светитељу је и посвећена ова недеља преполовљења Поста, недеља средопосна.

Обично се човек пита: како баш у мојој генерацији, за мог вакта, да се збуде 'ово', шта год то 'ово' било?

Епидемија ће проћи као и све досадашње колере, куге – неколико врста, тифуси... Даће Бог, нови људи ће се рађати као што су и толика поколења после многих пошасти за која имамо у историји писани податак и сведочанство.

Ожиљци ће, и то је сада сасвим извесно, остати.

А опет, зар није толико потреса досад у Цркви било, па није дао ни Господ ни Пресвета Богородица да опстанак Цркве уздрма овај или онај нараштај; ваљда неће ни наш.

Него, лакше је кад читамо о смутним и, страхотама испресецаним временима, сабијеним, са наше временске дистанце, у пасусе неке приче или поглавља неког романа.

Кад се те приче проживљавају у, што би се рекло, реалном времену, е онда види шта ћеш, мајчин сине.

Можда ће бити довољан изазов и успон по лествици (чији се крај већ измакао негде, у висоти) да се ми, кад све ово прође, унакрст не замрзимо за сва времена - у ма ком броју да претекнемо и тако сами довршимо започето зло-дело.

Дани су нам увелико пребукирани мишљењима, информацијама, дебатама, саопштењима са свих страна, зато се чувајмо, и посежимо радије за саопштењима из Житија и информацијама из Акатиста, приносећи колико год можемо мољења.

Хвала Богу, још увек се служе Литургије, а и бденија!

Христос посреди нас.

(уз метар и по размака)

Ј. А. Тонић

НЕДЕЉА ЧЕТВРТА