ДОЛАЗАК РУСКЕ ЦРКВЕ СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ У СРБИЈУ

Поштовање Светог Александра Невског и подизање храмова у његову част

Прва црква посвећена Светом Александру Невском у Русији, подигнута је у московском Кремљу, 1625–1630. (мада је касније, у 18. веку, демонтирана) у време владавине првог цара из династије Романова, Михаила Романова, који је крунисан са штапом Светог Александра Невског. У Русији су Светом ратнику Александру посвећиване многе цркве, као и једна од руских лаври, она у царском Петрограду. У нову руску престоницу, у цркву лавре посвећене Светом Александру Невском, мошти Светог кнеза из манастира посвећеног Рођењу у Владимиру, преко Москве, Твери и Новгорода, до нете су 30. августа 1724. по жељи цара Петра Великог, сребрну гробницу за мошти дала је да се изради царица Јелисавета, а велелепни храм лавре 1790. подиже царица Катарина II. Од Петра Великог се 30. август / 12. септембар прославља као дан Светог Александра Невског.

Циљ преноса моштију Светитеља у нову северну престоницу Царства био је политички и идеолошки, тиме је цар Петар потврдио легитимност оснивања Петрограда, доводећи за великог заштитника своје престонице, односно државе, многопоштованог Светог Кнеза Александра Невског који је своју велику битку управо водио на ушћу реке Ижоре, где је цар Петар дочекао његове мошти на путу за Лавру њему посвећену и где ће 1825. бити подигнута капела, па камена црква, посвећена Светом кнезу.

Истовремено, цар Петар је инсистирао на ратничком делу свечеве хагиографије, па је био донет и указ којим је било одређено да убудуће иконе Александра Невског приказују искључиво као светога ратника, а не као монаха у монашкој ризи.

Lavra Sv Aleksandra Nevskog u Petrogradu
Лавра Св. Александра Невског у Петрограду, 1817. године

Тако је уз Свете Петра и Павла, цар Петар одабрао да управо Свети Александар Невски буде небески заступник нове престонице Руске царевине, јер је у њему видео свог политичког претходника који је, много векова раније, за своју отаџбину изборио приступ Балтику и победио Швеђане, што је и Петар поновио.

Светом Александру се посвећују капеле при школским установама, сиротиштима, институтима, па чак и затворима. Често се војничке цркве посвећују Светом ратнику – кнезу Александру.

Посебно се у XIX и почетком XX века подижу бројни храмови Светом Александру Невском, тада су на руском престолу била тројица владара чији је он свети заштитник био. Цркве се посвећују њиховом патрону за живота владара али и њима у спомен после њихове смрти.

Још 1815. године, у част победе Александра I над Наполеоном, у цркви Свете Петке у Москви је један олтар посвећен Светом Александру Невском, царевом светом покровитељу, што је директно претходило изградњи храма Христа Спаситеља у Москви, посвећеног управо великој победи над Наполеоном. И у овом храму је један олтар био посвећен светом патрону владара.

За Александра II Ослободитеља, који је овај епитет добио пошто је укинуо кметство у Русији, везује се изградња недовршеног и, у комунистичко време, срушеног храма у Миусама у Москви, посвећеног царевом светом заштитнику, а као спомен храм ослобођењу руских сељака, као и од совјета срушена капела у подмосковском селу Острогино посвећена Светом Александру Невском, 1884–1887. као спомен-црква укидању кметства.

Крајем XX века животи Александра II и Александра III више пута су били угрожени атентатима, тада се подижу цркве посвећене њиховом светом патрону, Александру Невском, из захвалности приликом спасавања од погибије и несрећа, или се, пак, у знак сећања на њихову погибију граде цркве посвећене њиховом Свецу заступнику.

Руски народ је и другде у Европи своје богомоље подизао великом борцу за веру православну. На пример, једна од руских богомоља у Паризу, у улици Дари, посвећена је Светом Кнезу. На Саском тргу у Варшави у периоду 1894–1900. подигнут је храм Светог Александра Невског.

И после Првог светског рата, револуције и грађанског рата у Русији, када су совјетску државу морали да напусте многи Руси, у емигрантском руском свету такође се граде храмови чији је патрон Свети Александар Невски. На Далеком Истоку, у Харбину, у Манџурији, подигнута је капела Светог Александра Невског. Руски емигранти 1937–1939. подигли су цркву Светом Александру Невском у Бизерти у Тунису, куда се повукао део руске морнарице после грађанског рата у Русији.

Праву паралелу београдској цркви Светог Александра Невског треба тражити у црквама посвећиваним овом Светитељу после завршетка Руско-турског рата 1877–1878. Тим поводом су грађени многи храмови у Русији. У московском Александровском дому за ветеране овог ратa 1881. подигнута капела посвећена Светом Александру Невском, а у част победнику у том рату, недавно преминулом цару Александру II. На Мојсејевском, Мањежном тргу у Москви, у јесен 1883, по пројекту архитекте Д. Н. Чичагова, подиже се храм Светом Александру Невском у част победе у Руско-турском рату (црква је страдала по доласку комуниста).

На скверу крај Илијинских врата у Москви, 1887. године, у част десетогодишњице руског ослобађања Плевна, подигнута је капела, металне конструкције, посвећена Светом Александру Невском (и она је страдала после октобарског преврата).

Тако је од 1882, када је положен камен темељац, до 1904/1912. године и у Софији, престоница Бугарске око чијих је територија Русија са Турском и водила рат 1877–1878, грађен храм посвећен Светом Александру Невском.

Занимљива је паралела утемељењу београдске цркве Александра Невског и црквa посвећенa овом Светитељу у Минску у Белорусији. Седма црква у Минску из 1896–1898, подигнута на војном гробљу посвећена је Светом кнезу Александру Невском као сећање на учешће белоруских добровољаца у Руско-турском рату 1877–1878, у борбама на Шипки и Плевну, под руководством генерала М. Скобељева и кнеза Свјатополк-Мирског.

У цркви су на стубовима постављене мермерне плоче са списковима имена погинулих руских војника, у храму се и данас чувају војне реликвије – покретна црква и пуковске заставе 119. Коломенског пешадијског пука, а уз цркву су формиране гробнице погинулих официра и војника.

У српском народу Свети Александар Невски, савременик првих српских Светитеља из династије Немањића, слављен на дан Сабора светих српских просветитеља и учитеља,[16. Архимандрит др Јустин Поповић, Наведено дело, Август, 503.] нарочито је поштован у старој Рашкој, где је постајао покровитељ читавих породица као славско име. Поједини припадници племена Васојевић у Црној Гори славили су управо Светог Александра Невског као крсну славу.

Историјат посвете београдског храма на Дорћолу Светом Александру Невском је необичан. Више од тридесет година пре Софије, српска престоница добија храм посвећен руском светом ратнику, а разлоге за настанак ове цркве треба тражити у културним, историјским и политичким приликама у Србији и у њеним односима са Русијом, од почетка друге половине XIX и током ХХ века.

Долазак руске цркве Светог Александра Невског у Србију