ВИДОВДАН, НА ДАН ПРАЗНИКА

Среда, 28. јуни 2017.

Мали састав се данас, упркос радном дану, окупио и баш лепо отпојао Литургију и, у продужетку, парастос свим српским мученицима од Видова до данашњег дана.

Важно је да се сетимо да се у данашњи дан, осим службе Светоме великомученику Књазу Лазару сербском, уједно сећамо светих српских мученика, пострадалих у разним временима а са истим одразом у зеници ока свога – загледани у Царство небеско и славне претходнике који их тамо очекују.

Потресну службу Српским мученицима испевао је (заиста испевао, у стиху и, за појце, „као на тацни” сложио) Златоусти Николај, Жички и Охридски. Како ли су му се обрадовали они, којима је такво сведочење и похвалу испевао, када су га – како је и сам у тропару сложио – срели на капији Раја, са песмом!

Служба је на савременом српском језику, свима разумљива (да ли?...)

Читајмо, појмо. Не заборавимо.

„О, ви, мајке српске, о, ви децо драга,

о, витези дивни, хиљаде, хиљада,

вама смрт крвава ново је крштење,

не водом но крвљу, – пуно очишћење.

Крв праведна пере од грехова свију,

и вид даје свету, јаче од очију –

у вечноме царству ви примисте славу,

ореол што краси мученичку главу.”

[Стихира на Господи воззвах, гл.6]

 

Ј.А. Тонић

ВИДОВДАН, НА ДАН ПРАЗНИКА