СВЕТАЦ УПОЗОРАВА НА БУДУЋИ СТРАШАН ДОГАЂАЈ

23. маја 1491. године Свети Александар Невски се јавио над градом у облаку белом као снег.

Било је то упозорење на страшан догађај који је, због греха народних, убрзо предстојао Владимирцима. То виђење је грађане уплашило, и у свим црквама су зазвонила звона.
У подне је избио страшан пожар од кога су се многи склонили у храм Богородичиног рођења.

Али, и овај храм је, по допуштењу Божијем, изгорео до темеља: недирнут је остао само кивот са Моштима Светог Кнеза.

ИСЦЕЉЕЊЕ ОД ВЕЛИКЕ РАНЕ

1552. године благоверни цар Иван IV Васиљевич кренуо је у поход против татарског Казанског царства. Успут је свратио Кнезу Александру да се помоли крај његовог кивота за победу над непријатељем.

Ту је добио знамење благослова Божијег: његов слуга Аркадије се исцелио по молитвама Свечевим од велике ране на палцу.

После победе над Татарима и повратка у Москву, цар је наложио Митрополиту московском Светом Макарију да напише службу Св. Кнезу Александру Невском, а исцељени Аркадије је
саставио његово опширно житије.

 

СВЕТАЦ ПОМАЖЕ У БИЦИ ПРОТИВ ТАТАРА

1571. године Москву је нападао татарски кан Девлет Гиреј.

Монах Антоније, подвижник обитељи у којој су биле Мошти Светог Александра, целе ноћи се молио Христу Спасу и Светом Кнезу да помогну цару Ивану IV Васиљевичу у боју против Татара.

У виђењу датом од Бога, видео је како Владимирском храму, чијој је обитељи припадао, стижу два коњаника који блистају од светлости. Пред њима су се врата храма сама отворила, и
они су ушли унутра. Пришли су кивоту Светог Александра Невског, пред којим су се свеће саме запалиле.

Били су то Свети Борис и Глеб, који су рекли Светом Кнезу: „Устани, брате Александре! Похитајмо у помоћ сроднику нашем, цару Ивану, коме сад предстоји борба са иноплеменицима“.

СВЕТАЦ УПОЗОРАВА НА БУДУЋИ СТРАШАН ДОГАЂАЈ