Судбина просторија Дунавске капеле Светог Александра Невског после освећења новог дорћолског православног храма

У просторије некадашње Дунавске капеле Александра Невског, у дорћолској школи, по пресељењу у нову цркву, 30. новембра 1930. године одлуком Суда Општине града Београда, уселила се старокатоличка црква на челу са бискупом, професором Марком Калођером, са којим је свештенство цркве Светог Александра Невског било у веома пријатељским односима.

Ово је била прва црква и прва жупа старокатоличке цркве и њених 1500 верника у Београду.

На првој служби у бившем простору капеле Светог Александра Невског, уз старокатоличке, окупило се доста православних верника из Српске Православне Цркве, “цркве посестриме” како ју је професор Калођера звао.

Дунавска капела Светог Александра Невског, приликом селидбе у нову цркву, оставила је на употребу, до априла 1931. године, своја звона старокатоличкој капели која се уселила у њене просторије у дорћолској школи.

Изгледа да су звона цркви Светог Александра Невског била враћена тек 1936. године.

Насловна страна “Споменице” објављене поводом освећења храма Св. Александра Невског, 1930. године
Насловна страна “Споменице” објављене поводом освећења храма Св. Александра Невског, 1930. године

 

Судбина просторија Дунавске капеле Светог Александра Невског