Положај цркве Св. Александра Невског 1912. године
Положај цркве Св. Александра Невског 1912. године

Први и Други балкански, а затим Први светски рат прекинули су и још једном одложили градњу цркве на Дорћолу.

У тешким ратним приликама 1912–1913 капела Светог Александра Невског свој живот морала је наставити у дорћолској школи подигнутој на месту где је некада постојала првобитна црква посвећена руском Светитељу, светом и благоверном кнезу Александру Невском.

У капели Александра Невског, за време окупације у Првом светском рату није се служило већ од самог почетка рата улето, односно од септембра 1914. Свештенство Дунавске капеле, на челу са главним тутором и старешином храма, Светозарем Цветковићем, за време првих аустријских бомбардовања Дорћола, са друге обале Дунава, евакуисало се приликом повлачења становништва из Београда. За то време храм су чували и свеће верницима продавали двојица црквењака и неколико црквених службеника, међу њима и Лазар Иванчић. У новембру 1914. из Београда одлази и прота Тома Стојадиновић који је до тада надзирао капелу у Дунавском крају. Последњи црквени рачуни биле су плате црквењацима исплаћене 1915. године, а од тада, па до 1920. капела није функционисала.

При уласку окупатора у Београд у септембру 1915, када готово ниједна зграда на Јалији није остала цела, капела је на овој локацији била веома оштећена, летопис је уништен, црквене књиге прихода су исцепане и затурене, страдала је архива, црква је опљачкана, одежде, утвари и црквени мобилијар оштећени су, затурени и само делимично пренети у саборну цркву, однета су црквена звона, растурена је приземна дрвена звонара, канцеларијски намештај и библиотека потпуно су уништени, а у просторије капеле, у школи, смештена је болница, тако да се богослужење за парохијане капеле у Дунавском крају морало вршити у Саборној цркви почев од 1915. године, јер је по наређењу окупаторске власти капела затворена, а преостало свештенство пребачено у Саборну цркву.

 

Судбина Дунавске капеле Светог Александра Невског за време балканских и Првог светског рата и њен поновни прелазак у Саборну цркву