СТРАСНА СЕДМИЦА

„Христос на Голготи! Спаситељ на Крсту! Праведник у мукама! Човекољубац убијен од људи! Ко има савести, нека се стиди! Ко има срца, нека плаче! Ко има разума, нека разуме!”

„Ево дана који је сав ноћ.

Одсуство сунца на небу и одсуство разума и срца на земљи направило је од овога дана најцрњу и најстрашнију ноћ на точку времена.

Својом језивом тамом и страхотом он и данас страши људе. И дан данас после деветнаест столећа он уноси узбуђење и трепет у милионе људских душа. Сам собом овај дан довољна је сведоџба, да Онај коме је он посвећен није обичан човек него Бог. Јер тако стравичан дан не приличи човеку него Богу.”

[Св. Николај Жички, из Беседе на Велики Петак]

Велики Петак – „црвено” слово, али не румен од лепоте Празника, већ од крви проливене Спаситељеве, нас ради; од стида оних који су Њега – који је мртве подизао, болне целио, одбачене тешио, изгубљене враћао – осудили, руглу подвргли, шамарали, понизили и најзад, распели.

Дан, који је ноћ. Дан, када певамо најраскошније песме, спајајући догађаје у један круг – Распеће, са Крста скидање, Мајчино оплакивање, погребење. Ове године, у сутјецају са заиста радосним Богородичнм Празником , необичан преплет: певамо о тренутку када је Девојка кротко прихватила благу вест о зачећу Несместивог Спаситеља у њену утробу – а већ у следећем тренутку, Пресвета прима Сина својега, на своје болом тронуте руке и крило, „мертва, нага, непогребена”.

Ето шта је живи источник, вихор календара и химнографије!

Овај двозначни даноноћ, сав испуњен тешко појмљивим супротностима, болом и уздањем, ми певачи ћемо провести у готово непрекинутим службама. Верујте - вреди.

Три слике – проречено издајство Јудино (Богородица Љевишка), Распеће (Студеница) и ненадмашна, иако „са друге стране”, Микеланђелова Пиета – приповедају више од наших речи.

Ј.А. Тонић

 

СТРАСНА СЕДМИЦА