ШКОЛА КАЛИГРАФИЈЕ

        Школа калиграфије при храму Св. Александра Невског у Београду отпочела је свој рад у фебруару 2001. године. Школу од оснивања води Силвана Ручнов, предавач-калиграф, члан УЛУПУДС-а.
До данас је ову школу похађало око 400 ученика разне старосне доби који деле заједничку љубав према писању и неговању нашег ћириличног писма. Исписујући и украшавајући разне духовне и традиционалне текстове, они су својом истрајношћу и преданошћу у значајној мери допринели не говању и очувању нашег културног блага.
Школа калиграфије има част да прикаже различите рукописе обичних људи, разних образовних профила и њихову тежњу да пишући утисну лични печат у слова као неисцрпну инспирацију.
Полазници од писарског алата користе широко подрезану трску и челично перо, a од материјала за писање разна мастила и папире.
Поред разних стилова ћириличног писма, полазници у школи уче тонирање папира, укомпоновање иницијала, орнамената, заставица, вињета и минијатура у калиграфска дела.

Школа калиграфије одржала је следеће изложбе:
– у Манаковој кући – Етнографски музеј, Београд, 2002;
– у Галерији „Миљковић“ – Библиотека „Вук Караџић“, Београд, 2002;
– у Кући Ђуре Јакшића, „5 година Школе калиграфије при храму Св. Александра Невског“, ретроспективна изложба, Београд, 2006;
– у СКЦ-у, Нови Београд, 2008;
– у Свечаној сали парохијског дома храма Св. Саве, Београд 2009.

Школа калиграфије – 6. септембра 2002. године, у Манаковој кући, у Београду
Школа калиграфије – 6. септембра 2002. године, у Манаковој кући, у Београду

Школа калиграфије при храму Св. Александра Невског одржава часове у
следећим терминима:
понедељак 19 – 20:30 часова;
уторак 15:30 – 17 часова, 18:30 – 20 часова;
среда 18:30 – 20 часова;
четвртак 18:30 – 20 часова.
Упис траје током целе школске године.
Часови се одржавају у парохијском дому.

24. мај 2006. године – петогодишњица Школе калиграфије, Кућа Ђуре Јакшића, Београд
24. мај 2006. године – петогодишњица Школе калиграфије, Кућа Ђуре Јакшића, Београд

Реч старешине храма Св. Александра Невског
ο Школи калиграфије

 

       Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског у Београду, основана је 1985. године као установа која има за циљ да дело Љубави Божије, Еванђеље Христово, подари сваком човеку, свакој генерацији. У оквиру широке лепезе разних активности ове школе је и Школа калиграфије, коју од 2001. године води професионални калиграф и дипломирани менаџер уметничке продукције, Силвана Ручнов. До сада је кроз ову школу прошло преко 400 полазника, од којих је тренутно активно око 150 чланова.
Калиграфска школа при овом храму има и своју мисионарску улогу. Најпре, зато што се кроз школски рад уметнички пишу речи и текстови који су молитвени, еванђелски, богослужбени или су духовне поуке Светих Отаца. Калиграф, према томе, није само неко ко користи техничку умешност и уметнички дар, Богом даровану вештину руку да испише слова и речи, него је онај који созерцава (тј. духовно промишља и молитвено проживљава) дату истину коју исписује. Колико ли су само пута пред очима калиграфа биле речи: Бог, молитва, Црква, Христос, Апостол, покајање, молитва “Оче наш” и слично?
Уметник, тј. калиграф, стварно има прилику да се, радећи свој посао, двоструко наслађује: најпре духовно, што произлази из снаге речи и текста који он исписује, а затим и естетски, што произилази из лепоте уметничког израза датога му дара и талента. Може се с правом рећи да се из овог првог, сасвим сигурно, рађају успешнија уметничка дела, јер она нису само чиста уметност сама по себи, већ имају димензију облагодаћене уметности и стваралаштва.

Калиграфски рад Ане Трипковић
Калиграфски рад Ане Трипковић

Кроз Школу калиграфије која се остварује под сводовима парохијског дома и под молитвеним благословом Светог Александра Невског, неки полазници, који су раније били потпуно отуђени од вере, Бога, Цркве, пожелели су да се дубље сретну са Предањем из давнина, са неисцрпним духовним Источником православне истине живота, као и са богатом ризницом наше културе, нарочито средњовековне Србије, где је калиграфија била у високим дометима, јер се у то време све руком писало и украшавало. Многи од њих су касније прошли кроз друге облике веронауке и крстили се. Могли бисмо рећи да су полазници Школе калиграфије оним што раде прво измисионарили себе, а затим је почела њихова мисија окренута другима. На који начин? Радови полазника Школе калиграфије, вешто исписане разне молитве, испред којих је на првом месту Молитва Господња, а затим кратки текстови из Светог Писма, свечано урађени и украшени иницијалима, вињетама и орнаментима, обогатили су и украсили зидове многих наших православних домова.

Калиграфски рад Слободанке Тодоровић
Калиграфски рад Слободанке Тодоровић

Пред оваквом снагом текста и уметничког израза, ретко ко може остати равнодушан у посматрању истих, већ у одушевљењу бива њима покренут у вертикалу, као у Литургији, да би ускликнуо: „Горе имајмо срца!“ Акатист Светом Александру Невском, калиграфски исписан на 47 страна, рад предавача Школе калиграфије при овом храму, дарован библиотеци нашег храма, окупио је многе љубитеље писане речи, те је уз велико интересовање основана Школа калиграфије.
И на крају, подсетимо се да су све наше средњовековне богослужбене књиге, хрисовуље, повеље, натписи, епитафи, панегирици и друго, били руком писани.
Кроз Школу калиграфије ми настављамо дело наших Светих предака, чувамо и у уметничком изразу унапређујемо лепоту нашег српског писма – ћирилице, коју су нам подарили Свети људи, Ћирило и Методије и њихови ученици.

Протојереј-ставрофор Вајо Јовић,
Управник Православне мисионарске школе

Монографија Школе калиграфије при храму Св. Александра Невског у Београду
Монографија Школе калиграфије при храму Св. Александра Невског у Београду
ШКОЛА КАЛИГРАФИЈЕ