ИКОНЕ

Пре осликавања цркве које је предузето крајем седме деценије, за време проте Јездимира Живковића, на зидовима цркве биле су распоређене иконе, углавном дарови приложника.1
За ризницу икона цркве Александра Невског, али и однос према њој, важна је седница свештенства цркве 31. маја 1971. године, када је старешина реферисао да је црквена општина донела одлуку да се “све висеће иконе”, очигледно оне из храма, предају патријарху “с обзиром да неће бити потребне после живописања”.2
Када је црква живописана, крајем ХХ века ове иконе су чуване у исповедаоници и олтару саме цркве, на звонику и у канцеларијама свештеничког дома, а од проширења дома њима су плански украшене просторије ове зграде. Ризница цркве Александра Невског се и данас допуњава новим иконописним и сликарским радовима који се распоређују у репрезентативним просторијама новог Мисионарског центра.
Иконама из ове целине, углавном није придавана већа важност. Па нам, тако, није позната тачна судбина сваке од њих, како историјат настанка или уласка у црквену ризницу, тако ни њиховог уклањања или даљег даривања. О пореклу појединих међу њима можемо закључити из натписа аутора или дародаваца уколико постоје.
Ова колекција представља хронолошки, стилски и у погледу квалитета разнородну целину, по квалитету неуједначену, али за проучавање историје дорћолске цркве, али и шире културе и црквене уметности уопште, веома драгоцен извор.
Намеће се закључак да су иконе, поклањане и набављане за дорћолску цркву Светог Александра Невског, настајале углавном од краја XIX до прве половине XX века, да готово не постоје иконе настајале у периоду 1940–1990, а онда следе радови с краја XX и почетка XXI века.

Неке иконе су, у новије време, настајале при самом храму Светог Александра Невског.
Летопис храма наводи да је сликар Драган Мојовић, ученик Мисионарске школе при Александро-Невском храму, израдио икону Христа Спаса Нерукотвореног, која је поклоњена руском патријарху Алексију 1994. године приликом његове посете дорћолској цркви.

* * *

Све старе и врло вредне иконе, које су биле чуване у звонику храма, рестаурисане су и данас украшавају зидове Мисионарског центра – парохијског дома храма Св. Александра Невског.
Рестаурацију ових врло запуштених и оштећених икона у периоду 2000. до 2012. године извршио је Филип Георгијев, рестауратор који је последњих неколико деценија ангажован на пословима рестаурације у манастирима на Косову и Метохији.
Исти рестауратор је очистио и конзервирао дарохранилницу и шест рипида, који се чувају у ризници храма.

* * *

Приметно је, а и сасвим логично, присуство великог броја икона Светог благоверног великог руског кнеза Александра Невског и у београдском храму, чији је он заступник.

Sveti Aleksandar nevskiРуски рад је и Свети Александар Невски, темпера на дрвету, са позлаћеним сребрним оковом (шифра сребра је 849), 310 х 270 mm. На окову је искуцан барокни ентеријер са драперијама, плочицама на поду и застртим столом у десном доњем углу и натписом: СВ. БЛ. КН. АЛЕКСАНДРЪ НЕВСК. Икона је смештена у дрвени ћивот.

 

 

 

 

Свети Александар НевскиДело руског мајстора XVIII–XIX века је Свети Александар Невски, темпера на дрвету, сребрни оков са рамом формираним богатом цветном врежом и орнаменталним драпираним ентеријером у коме светитељ стоји у пуној висини, 184 х 147 mm, смештен у дрвени ћивот у облику триптиха на коме је натпис: “Моме пријатељу Матејићу Е + Горазд / На молитвено сећање проте Матејића цркви Александра Невског / Свети Илија 1961 Пожаревац.”

 

 

 

 

Свети Александар Невски 3Икона Светог Александра Невског, руски је рад из XIX века, сликана на металу, 320 х 270 mm, на којој је Светитељ приказан до испод појаса, десне руке прислоњене на груди, са кацигом у левој руци, огрнут плаштом, под троделним луком, на црвеном фону, у богатом орнаменталном раму који комбинује геометријске и флоралне мотиве средњовековних минијатура. Са задње стране на икону је монтирана плочица са натписом: ЦРКВИ СВ. АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ / У БЕОГРАДУ / НА ДАН ХРАМОВНЕ СЛАВЕ 12. СЕПТ. 1965 Г. / ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ГЕРМАН.

 

 

 

Свети Александар Невски 4Свети Александар Невски (на икони је натпис: С=Т КНЕЗЪ АЛЕКСАНДРЪ НЕВСКИ), почетак XX века3 – према стилским особинама рад би се могао приписати кругу уметника око Бориса Сељанка, сличан је осталим иконама додатим опленачком иконостасу, уље на платну, 1160 х 630 mm, сигн. д. д. преплетеним монограмом: ММ. Данас се икона чува у Мисионарском центру.

 

 

 

 

 

 

***

  1. Податак усмено пренео по сећању О. Љ. Д. Жикић.
  2. Записник од 31. 5. 1971. у Књизи Записника са седница свештенства цркве Светог Александра Невског – сачувано у архиви цркве Светог Александра Невског у Београду.
  3. Б. Вујовић, Дорћол …, 146 је датује у XIX век.
Иконе (1. део)