Првобитни живопис цркве Св. Александра Невског

У Споменици освећења храма из 1930. јасно се види полукалота апсиде која је осликана златним звездама на једнобојном фону, а на потрбушјима северног и јужног лука источног травеја је изведена геометријска орнаментална преплетена трака. Могуће је претпоставити да би, врло вероватно, да није дошло до економске кризе крајем треће деценије и да није касније избио Други светски рат дорћолска црква – коју су пројектовали руски архитекта емигрант Василиј Андросов и Пера Ј. Поповић, сарадник Сергеја Смирнова и Николаја Краснова, руских емиграната који су предводили “Дворску екипу” уметника и радили за краља Александра на припреми украса ентеријера и изради скица за мозаике Опленца – добила енетријер осмишљаван на исти начин и да би он својом раскоши пратио монументалност архитектуре.

Ипак, живопис који је црква добила много касније, пред крај треће четвртине XX века, следио је исту замисао, био је, као и опленачке скице за мозаике, рађен према српском средњовековном црквеном живопису, а извео га је директни наследник уметника који су радили за Опленац, ученик још једног руског емигранта, Пимена М. Софронова, стилски најближе овом руском кругу који је имао веома значајну улогу у међуратној српској црквеној уметности – Наум Андрић.

ПРВОБИТНИ ЖИВОПИС ЦРКВЕ СВ. АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ