ПРЕНОС МОШТИЈУ СВ. НИКОЛЕ, ЧУДОТВОРЦА МИРЛИКИЈСКОГ
ХРАМОВНА СЛАВА У ИЛАНЏИ, Л.Г. 2016
ЕПАРХИЈА БАНАТСКА

14б (Medium)

Заиста се ретко дешава да свештеник позове Хор, са јасном намером да допринесе благољепију храмовне славе. Ове године смо почаствовани таквим једним позивом - да појањем на Литургији улепшамо славу Храма посвећеног Преносу моштију св. Николе у маленом банатском месту  - Иланџи.

На ту идеју је дошла гђа Милица, мајка чланице нашег Хора, и наишла на одобравање код оца Марка, пароха иланџанског. Кад је још и старешина наше цркве благословио – све се друго отворило.

Будући да је „зимски” Никољдан вазда прође или у прослављању или у одласку на бројне славе, овај, „летњи” је увек прилика да отпевамо многе лепе стихире и песме посвећене великом српском крсном имену. То, неколико година уназад, чинимо певајући навечерје храмовне славе Николајевског храма у Борчи; а ево, указала се прилика, да сутрадан „допевамо” славску службу у Литургији, не мењајући ни епархију.

Главна новина и особеност овог лепог хорског излета је било – путовање возом. Возом још нигде нисмо путовали. Колико нам је свима било занимљиво може се просудити по фото извештају у прилогу. Сат времена вожње (уредним, новим, руским) возом кроз банатску равницу, као у каквој Монеовог слици окупану сунцем и посуту булкама, и стигли смо до Алибунара. Наш долазак и учешће у сеоској слави најављено је као некакав важан догађај, па су нас од железничке станице до Иланџе превезли сами мештани, и на томе им хвала.

Иланџанска црква је подигнута 1793., изгорела 1848. а обновљена и освећена годину дана касније. Велелепни иконостас, осликано „небо” са карактеристичним златним звездицама, рељефни украси, сведоче о историји овог места. Литургија је имала карактеристичан почетак – не само због трикратног Христос воскресе! којим почињемо сваку службу у попразнству Васкрса него и због невероватног пада мене, диригентице, на хорској галерији. Још увек не смем да мислим о томе шта ли је верни народ помислио зачувши тај тресак, можда су помислили да ми, Београђани изводимо неки перформанс пре службе.

Када смо утврдили да прелома и већих оштећења – ни на мени ни на црквеном мобилијару – нема, отпојали смо славско-васкршњу Литургију, и после поучне и корисне беседе оца Марка о исцељењу раслабљеног у бањи Витезди, уследила је славска литија и освећење колача и жита.

Народ нам је после службе прилазио и редом захваљивао на нашем доласку; ето, певајући сваке недеље на Литургији у нашој цркви, заборавили смо да некоме појање хора на Литургији може да привуче пажњу и испуни срце радошћу. Ваља рећи да постоји озбиљна традиција хорског певања у Банату  - говорили су нам о певачком друштву које је тридесетих година прошлог века, иако су га чинили махом паори, појало и у Београду.

Није изостало ни послужење у парохијском дому, где нам се отац Марко још једном захвалио топлим и искреним речима на доласку, и даривао нас, сваког са по књижицом св. Владике Николаја – „Вера Светих”. За узврат, ми смо њему поклонили један примерак „Споменице о тридесетогодишњици од оснивања мисионарске школе при храму св. Александра Невског”.

Авај, гошћењу ту није био крај. Иванина мајка је инсистирала да дођемо и у њихов дом – права старинска банатска кућа са „ајнфортом” и баштом, уцветалим ружама и питомом наном ... да не помињемо славску трпезу за коју смо, не зна се како, сви стали, па је уследио други ручак у размаку од непуних сат времена. Овог пута са све жутом војвођанском супом и четири (4) торте на крају.

Возни ред нас је омео да до краја искористимо такво велико гостољубље, којем се придружио и отац Марко. Нисмо стигли да пропратимо фијакеријаду, да обиђемо језерце, и покушамо да пронађемо кућу у којој је живео отац Милоша Црњанског и његови преци и рођаци, а у коју је о распустима и сам песник често долазио – у његову ИланЧу, како ју је по старински звао Црњански – но, како се то обично каже: вреди нешто оставити и за други пут. И у повратку су нас љубазни Иланџани довезли до шармантне алибунарске железничарске постаје.

Много нам је драго што смо успели да се одазовемо и да, у мноштву слава храмова, парохијских и манастирских који су одреда посвећени Преносу моштију св. Николаја, ми баш у иланџанском слављу учествујемо.  Да мало прилагодимо текст тропара - Приспје ден свјетлаго торжества, село иланчанско радујетсја! 

Где год је тога дана појана служба у част Светоме, све нас сабране је осветио; као и ономад, када су, пре много векова, његове свете и целебне мошти превалиле огроман пут, и где год су прошле, освештале и народ, и поља, па и – како у кондаку певамо – море.

Велику захвалност изражавамо и оцу Марку и његовим парохијанима који су нас тако лепо дочекали и примили. Особито нашој другој домаћици тога дана – Ивани и њезиној мајци, нећемо заборавити прави пријем и трпезу љубави коју смо зачинили и песмом. Нека им се врати вишеструко!

 Ј.А. Тонић 

ПРЕНОС МОШТИЈУ СВ. НИКОЛЕ ЧУДОТВОРЦА МИРЛИКИЈСКОГ – ХРАМОВНА СЛАВА У ИЛАНЏИ