ПРАВОСЛАВНА МИСИОНАРСКА ШКОЛА
ПРИ ХРАМУ
СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ

3Одлуком Његове Светости Патријарха Српског Г. Германа, протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић 1979. године био је постављен за старешину храма Св. Александра Невског. Убрзо по постављењу, у јесен исте године, прота Љуба је затражио благослов од Патријарха да оснује школу веронауке за децу при храму Св. Александра Невског. Његова Светост Патријарх Српски Г. Герман је одлуком бр. 467/79 од 15. септембра 1979. године одобрио и благословио оснивање и почетак рада Школе веронауке за децу при храму Св. Александра Невског у Београду. Истом одлуком протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић је постављен за првог управника те школе. Већ 1980. године, прва генерација полазника, већином деце, завршила је почетни курс часова веронауке. У раду са александроневским полазницима веронауке, прота Љуба је применио своја дотадашња искуства на плану верско-просветног рада у више веро-научних школа које је основао при храмовима у којима је до тада служио, а пре свега у цркви Светога Саве у Београду, у којој је, као вероучитељ, часове веронауке држао од 1969. до 1979. године. Са обзиром на чињеницу да је, током наредних неколико година, све већи број деце и младих људи желео да похађа часове веронауке, прота Љуба је, као старешина храма, увидео да ће веронаучна настава при храму Св. Александра Невског морати да се постави на чвршћим основама, нарочито у организационом и програмском погледу. Руковођен овом идејом обратио се Његовој Светости Па тријарху Српском Г. Герману за одобрење и благослов да при храму Св. Александра Невског оснује Православну мисионарску школу, у којој ће се, на организован начин, по одређеном веронаучном наставном плану и програму, држати редовна настава веронауке за полазнике различитих узраста, као и одвијати друге верско-просветне и мисионарске делатности за парохијане александроневске парохије.

Протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић са ученицима веронауке 1980. године пред црквом Св. Александра Невског
Протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић са ученицима веронауке 1980. године пред црквом Св. Александра Невског

Прота Љуба је у јесен 1985. године, од старијих ученика веронауке, које је подучавао претходних шест година (1979-1985), а који су били дорасли до средње школе, формирао прву генерацију полазника Православне мисионарске школе. Била је то група младих људи – ревнитеља побожности, жедних живе Речи Божије, вере православне и литургијског начина живота. Они су, осећајући у себи дубљу жеђ и призвање, желели да своја дотадашња сазнања о вери и црквеном животу продубе и прошире, тако да, руковођени трезвеном духовничком руком црквених пастира, кроз делатан црквени живот, могу постепено да узрастају у познању Је ванђеља Христовог. Њима се, на часовима интензивне веронауке у ПМШ, прикључило и неколико одраслих парохи јана који су се истицали ревношћу за истински живот у Христу.
У септембру 1985. године, на почетку прве школске (1985/86.) године у Православној мисионарској школи било је 15 полазника, да би се, до краја јуна 1986. године, њихов број попео на 43, што значи да се број полазника тoком саме школске године увећао готово три пута, што је податак који по себи свeдочи о великом интересовању за веронауку у Православној мисионарској школи. Већина ових првих полазника Школе – мисионара је, до данашњега дана, остала, на овај или онај начин, везана за храм Св. Александра Невског и Православну мисионарску школу и чини њено “радно језгро”. Прве четири године рада Православне мисионарске школе, од 1985/86. до 1988/89. школске године, карактеристичне су по томе што су предавања и “интерактивни” разговори предавача и полазника после предавања, били превасходно катихуменског карактера, у виду поучавања о основним истинама православне вере и живота (тумачење Символа вере и верског учења Цркве Православне). Ова предавања су обухватала и изношење основних података о историји хришћанске вере православне, уз упутна разматрања о дубинској вези и саодносности Библије и хри шћанског учења са разним природним и друштвеним наукама. У склопу ових почетних веронаучних курсева излагано је и кратко тумачење Светога Писма, најпре Новога, а потом и Старога Завета, на јасан и једноставан начин, да полазници могу разумети смисао библијског текста и усвојити
библијску поуку у контексту предањскога црквенога учења.

Протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић са младим мисионарима у Сали за предавања Православне мисионарске школе у старом парохијском дому, 28. октобра 1997. године
Протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић са младим мисионарима у Сали за предавања Православне мисионарске школе у старом парохијском дому, 28. октобра 1997. године

Од 1985. године, када је при храму Св. Александара Невског основана Православна школа и, у оквиру ње, катихуменска веронаучна настава, ниједна одрасла особа више није могла да се крсти, а да претходно није поучена од свештеника ο основним истинама православне вере: „Да би онај ко је тако крштен, заиста, постао Хришћанин, а не само крштени незнабожац“. Исто основно знање, колико је то могуће, захтевало се и од будућих крштених кумова, па није био редак случај да будући кум заједно са својим кумчетом долази на часове катихуменске наставе. Ова пракса преткрштењске веронаучне поуке, каква је од 1985. године практикована у Православној мисионарској школи није представљала новину у животу Цркве, иако се многима чинила као нека “новотарија”, јер су се до тада крштења у београдским црквама вршила обично без икакве веронаучне припреме кандидата, а новокрштени су, ако се радило о одраслим особама, после крштења настављали да живе у верском незнању као и до крштења.

Списак са именима катихумена, који су похађали катихуменску наставу од 15. децембра 1992. до 4. јануара 1993. године
Списак са именима катихумена, који су похађали катихуменску наставу од 15. децембра 1992. до 4. јануара 1993. године

Курс преткрштењске поуке састојао се од 10 часова, током којих је обрађивано 10 тема, a настава је трајала две седмице. Школу су, тих првих година њенога рада, похађали сви заинтересовани за живу Реч Божију и истински живот у Христу, различитог узраста, од петнаестак до педесетак година: са једне стране – ученици сред њих школа и студенти факултета, а са друге – људи различитих занимања: правници, економисти, лекари, психолози, службеници, радници, оба пола. Настава у Православној мисионарској школи била је заснована на вековној црквеној пракси: учење се не одваја од богослужења и молитве, већ се изводи у органском јединству са црквеном молитвом, као њен при родни продужетак. Зато је од почетка било утврђено да часови катихуменске наставе и мисионарска предавања започињу вечерњом молитвом у храму, а настављају се предавањем у импровизованој сали за предавања у старом парохијском дому. Школска година у Православној мисионарској школи почињала је у септембру текуће године и трајала до половине јуна наредне године. Часови су били отвореног типа, тј. на њих је могао да дође свако ко је то искрено желео.

Протојереј-ставрофор хаџи-Љубодраг Петровић, у сали за предавања новог парохијског дома цркве Св. Александра Невског
Протојереј-ставрофор хаџи-Љубодраг Петровић, у сали за предавања новог парохијског дома цркве Св. Александра Невског

Од самог почетка је примећено да се многи од катихумена, после Крштења труде да живе литургијским животом и да се активно укључују у рад ПМШ. Током прве две године предавања су, у Православној мисионарској школи, поред проте Љубодрага Петровића, духовника и вероучитеља Школе, држали и гостујући предавачи. Предавања, потом, држе, по позиву, епископи, јеромонаси и свештеници, професори Богословског факултета и Богословија Српске Православне Цркве: епископ др Данило Крстић, (у то време) јеромонаси др Атанасије Јевтић, др Амфилохије Радовић, др Иринеј Буловић, и београдски свештеници др Лазар Милин, др Димитрије Калезић и др Жарко Гавриловић, познати по својој проповедничкој и веронаучној активности у временима када комунистичке државне власти на јавну пастирску делатност Цркве нису гледале нимало благонаклоно.
Православна мисионарска школа, по речима проте Љубодрага Петровића, њеног оснивача, имала је за циљ да полазнике “поучи православној вери да би они могли, где год да се нађу, православно сведочити истину, исправљајући оно што је кривоверно, а што је, можда, присутно у хришћанској животној пракси православних верника.“

Протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић, протојереј-ставрофор Вајо Јовић и протојереј-ставрофор Радивоје Панић са народом
Протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић, протојереј-ставрофор Вајо Јовић и протојереј-ставрофор Радивоје Панић са народом

Од самог почетка, циљ Православне мисионарске школе био је црквено “произвођење” верника, и то делатних, оних који ће своју веру православну живети, и својим хришћанским животом и стваралаштвом сведочити и мисионарити Јеванђеље Христово и другима, настављајући древну праксу Цркве и потврђујући предањску истину да је Црква Христова, пре свега, мисионарска заједница исце- љења и обновљења, спасења и обожења у Христу Богочовеку. Рад Православне мисионарске школе убрзо је почео да даје своје прве плодове у виду бројних свршених полазника Школе, многих младих људи, који су, после прекрштењске поуке, примили Свето Крштење и постали делатни чланови парохијске заједнице; као и виду буђења интересовања људи из других београдских цркава, и Београда уопште, за оно што се збива у храму Св. Александра Невског. Све више младих људи долазило је на богослужења у храм и на предавања Право- славне мисионарске школе, која су се одржавала у старом парохијском дому храма, тако да је, за првих пет година постојања, до почетка деведесетих година 20. века, храм Св. Александра Невског, са својом Православном мисионарском школом, већ постао једно од огњишта православне духовне обнове у Београду.

Лого Православне мисионарске школе при храму Св. Александра Невског
Лого Православне мисионарске школе при храму Св. Александра Невског
ПОЧЕЦИ И РАЗВОЈ ПРАВОСЛАВНЕ МИСИОНАРСКЕ ШКОЛЕ ПРИ ХРАМУ СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ 1985-1998.