Поклони краља Александра Карађорђевића новој цркви Светог Александра Невског

Велики допринос изгледу храма, потврдивши своју посебну везаност за ову цркву, дао је краљ Александар Карађорђевић.

Пошто се прихватио довршења династичке опленачке заветне цркве, краљ Александар је одлучио да, уз израду скупоцених мозаика, измени раније предвиђени скромнији ентеријер. Одлучено је да се првобитни мобилијар храма Светог Ђорђа поклони другим црквама.

Краљ Александар је том приликом много уложио у уређење управо ентеријера цркве Светог Александра Невског. Пишући тада о његовом прилогу овом храму, новинари су владара из династије Карађорђевић поредили са “крунисаним ктиторима из плејаде Немањића”.

Краљ Александар је дорћолској цркви поклонио и велика новчана средства од 1.000.000,00 динара, док су остали приложници сакупили пола те суме. Из своје династичке заветне цркве краљ је цркви Александра Невског поклонио иконостас, амвон, столове за краља и архијереје, дванаест седишта за све штенике и архијерејски престо на Горњем месту у олтару, часну трпезу – све од мермера, столове за народ, велика храстова улазна врата, позлаћени полијелеј и икону Александра Невског Јана Матејка, коју му је поклонио маршал Пилсудски, председник Пољске.

Неки од ових поклона се у изворима помињу чешће и детаљније, на неке од њих наилазимо само у једном документу или коментару, па може постојати и извесна резерва према стварном пореклу појединих делова дорћолског мобилијара.

Према неким изворима краљ је прве поклоне дорћолској цркви наменио још 1927. године.

У Архиву Југославије се чува писмо из 1928. године, са печатом цркве Александра Невског које су потписали председник Милан Банић, секретар, благајна и чланови са захвалношћу краљу Александру као највећем добротвору цркве на скупоценом дару (иконостасу, икони Светог Александра Невског, владарским престолима, амвону, вратима, иконама).

Крајем септембра 1930. године унутрашњост цркве још није била дефинитивно уређена. С нестрпљењем су се очекивали “сто … за Његово Величанство краља” и амвон из “тополске” цркве.

Освећење цркве је изгледа било изведено са првобитним дрвеним владарским престолом који је репродукован у одређеном броју примерака Споменице освећења храма.
Приликом освећења нове цркве, Милан Банић, као председник Одбора који је руководио изградњом храма, искористио је прилику да се нарочито захвали владару “на богатим Краљевским даровима”.

Ипак, у свом говору на освећењу храма патријарх Варнава је рекао да је црква архитектуром блиска средњовековним српским храмовима, али да још није адекватно опремљена и да јој ентеријер још није довршен.

Одмах након освећења дорћолске цркве, у штампи се пише да је у цркви Светог Александра Невског; “… иконостас од мрамора и велики позлаћени полијелеј, што их је даровао Њ. В. Краљ Александар” и да они “… представљају реткост у лепоти и вредности, не само у Београду, већ и у целој нашој отаџбини”.

У октобру 1933. године у цркви Александра Невског, бележи се, налазили су се “богати, ретко скупоцени” поклони Краља:
– “диван мермерни иконостас”,
– мермерни “столови за Архијереја, Владаоца и његов дом … до десне певнице сме штени”,
– “до леве певнице три обична мермерна стола”,
– “у олтару на Горњем ме сту од мермера: Архијерејска столица, а десно и лево по шест седишта за свештен ство”,
– “велики луксузни полијелеј од 56 свећа” и “над столом Њ. В. Краља окачена … непроцењиве живописне вредности храмовна икона св. благоверног Књаза Александра Невског
– “на црквеном улазу … двокрилна, бакром окована, врата”, о чему сведочи захвално писмо старешине цркве, протојереја Радована Димитријевића Управнику Двора.

Ови подаци дају оквире и за одређивање периода и редоследа којим су Александрови поклони ушли у дорћолску цркву, то је дакле био период између 1927. и 1933. године.

Поклони краља Александра Карађорђевића новој цркви Светог Александра Невског