Јелисавета Начић
Јелисавета Начић

Градња нове цркве на Дунавском крају почиње 1912. године, у српско-ви- зантијском стилу по пројекту Јелисавете Начић.
Вероватно није случајно управо њој поверен овај задатак, Начићева, прва жена која је у Србији дипломирала на тада тек отвореном Архитектонском одсеку Техничког факултета, освојила je, на пример и треће место на конкурсу за своје решење цркве у Тополи, касније је била и аутор пројекта цркве у Штимљу.

После обављене лицитације, са прибав- љеним одобрењем Општине, отпочиње извођење радова на локацији данашње порте цркве Александра Невског. Предузимач радова био је Ото Голднер. Изгледа да се и на овој новој локацији дорћолске цркве појавила вода, те су, највероватније, приликом градње, биле унете извесне измене у план рада.

Средином јула 1912. године, зидање је јењавало да би, због објаве рата Турској 17. септембра и због почетка Првог балканског рата, у време када се ужурбано вршило освећење краљевске заветне цркве на Опленцу, било потпуно обустављено. Тешко је прецизно одредити до кога датума су радови на градилишту дорћолске цркве трајали, али извори Српске Православне Цркве још крајем септембра 1912. године говоре о градњи која тек предстоји за ту годину. Грађевина је била изведена до висине каменог сокла, дакле око метар и по, односно два метра висине. На градилиште су била донета четири монументална, монолитна, камена стуба – носача за кубе.

У то време, у јулу 1912. краљ Петар често из Аранђеловца обилази градилиште на Опленцу и ујесен је црква завршена, 24. септембра 1912. обављено је освећење цркве Светог Ђорђа, а неколико дана касније краљ Петар је већ био на ратишту.

Градња дорћолског храма је настављена маја 1914. године. На градилишту се радило до јула 1914. године, када су радови због Првог светског рата прекинути.

 

Почетак градње дорћолске цркве Светог Александра Невског на новој, трећој локацији до избијања балканских ратова и Првог светског рата