Освећење дорћолске цркве Светог Александра Невског

Црквена слава 1930. године прослављена је у новој, још неосвећеној цркви Светог Александра Невског, а не у старој капели која је и даље била у склопу школске зграде на углу Душанове и Дубровачке улице.

Уочи освећења новог храма, капела Светог Александра Невског, после последње вечерње службе у школској згради, пресељена је у нову цркву. Свештенство је у свечаној поворци пренело црквене утвари.

У литији учествовало је, иза свештенста, и Одбора за подизање храма, бројно грађанство, певао је руски хор. У шест часова после подне, у новом храму служено је бденије.

Чин освећења започео је патријарх Варнава уз служење епископа Мардарија Америчког, Серафима Призренског, Иринеја Бачког, Јосифа Битољског, Јована Мостарског, Нектарија Никшићког, Венијамина Штипског, Виктора Скадарског и руског владике Гермогена, те дванаест свештеника и три ђакона пред огромном масом народа, у недељу, 23. новембра 1930. године у осам сати ујутро.

Сакупљање прилог за храм Св. Александра Невског на дан освећења цркве 23. новембра 1930. године
Сакупљање прилог за храм Св. Александра Невског на дан освећења цркве 23. новембра 1930. године
Пред црквом Св. Александра Невског на дан освећења цркве 23. новембра 1930. године
Пред црквом Св. Александра Невског на дан освећења цркве 23. новембра 1930. године

На почетку литургије пристигли су старокатолички епископ Калођера и његов помоћник, и као представници старокатоличке цркве, током освећења су стајали крај иконостаса, са јужне стране. Свечано богослужење настављено је око десет часова, уз присуство министара Боже Максимовића, Бошка Јевтића, Косте Куманудија, гувернера Народне банке Бајлонија, Андрије Радовића, представника владе, Општине, председника Општине Милана Нешића, потпредседника општине Крстића и др Стојадиновића, кмета правника И. Протића, бившег министра вера Јањића, команданта Београда генерала Томића, званичника, изасланика корпорација, тутора и добротвора храма, руских официра и ратника емиграната, представника културних и верских установа. Звук звона смениле су молитве Богу и заштитнику новог храма и појање руског мешовитог хора из вазнесењске цркве, хора Николајевске цркве и Певачког друштва “Никола Тесла” радника београдске електричне централе.

Сâм краљ Александар присуствовао је освећењу новосаграђене дорћолске цркве Светог Александра Невског у пратњи свога ађутанта, генерала Стојановића.

Свештенство и народ пред црквом Св. Александра Невског на дан освећења цркве 23. новембра 1930
Свештенство и народ пред црквом Св. Александра Невског на дан освећења цркве 23. новембра 1930
Чтечеви са рипидама испред улаза у порту цркве Св. Александра Невског на дан освећења цркве 23. новембра 1930. године
Чтечеви са рипидама испред улаза у порту цркве Св. Александра Невског на дан освећења цркве 23. новембра 1930. године

Милан Банић, који је био на челу Одбора за грађење цркве, дочекао је у 10.40 часова, и руковао се са краљем Александром, као владарем, али и највећим приложником цркви Светог Александра Невског: “Ваше Величанство. Одбор за подизање цркве срећан је што му је додељена толика част да Вас може поздравити у име целокупног становништва овог краја и изјвити Вам, уз верност и оданост, благодатност на великомдару који сте подарили овој цркви. Нарочито смо веома радосни, што можемо да Вам то изрекнемо и захвалимо Вам се приликом ове прве Ваше посете првој служби овога храма.”

Са краљем су на освећење пристигао маршал Двора генерал Аца Димитријевић. Са Банићем су краља дочекали Благоје Недић и госпођа Јованка Драшковић, потпредседница Одбора, делегат Кола српских сестара. Прошавши између чланова Одбора, добротвора и утемељивача цркве, краљ је заузео своје место на владарском трону. Затим је из олтара изашао свештеник, па и сâм патријарх који је прво благословио владара и обратио му се говором у коме је поменуо значај освећења.

“Руска колонија” у Београду том приликом, предала је новоосвећеном храму Александра Невског руске војне заставе, међу њима и једну генерала Черњајева из Српско-турског рата 1876–1878, дакле заставу која је у Србију приспела управо са првобитном војном капелом Светог Александра Невског. После освећења у новом храму одслужена је и прва литургија.

О трајању идеје заједништва Словена, настављања традиционалног братског односа међу српским и руским народом сведоче речи патријарха Варнаве изговорене након освећења цркве Светог Александра Невског. “И подизање овог храма у царствујућем граду Београду има своју значајну историју. Његова изградња очекивала се у току неколико деценија, управо од момента када су наша једнокрвна, једноверна браћа Руси кренули из северне престонице Петрограда, са обала реке Неве, да притекну у помоћ браћи на југу у оним тешким моментима њихове борбе за слободу и своју православну веру. Тада су они загрејани духом Св. Кнеза Александра Невског… понели са собом његову икону и покретни храм, храм који је по Божјем Провиђењу био смештен у овом крају на обалама Дунава, где је подигнут овај велелепни храм, опет у славу Св. Александра Невског.

Следећи његово име, ми видимо у нашем моћном краљу Александру Првом, да је Он тај, који је оваплотио све оно што су носили благочестиви и мудри наши и руски владари.

Наш узвишени и велики Краљ није данас само Заточник југословенске мисли и пијетета према нашим светињама, него је Он у исто време и једини заточник свесловенске мисли. А данашње скромно верско славље у престоници поводом освећења овога светог храма посвећеног Св. Александру Невском, јесте свију нас, на челу са нашим омиљеним Краљем, израз су дубоког пијетета према овом Светитељу и израз захвалности према великом руском народу, који је увек био на стражи наших оправданих интереса, наше Цркве и наше нације, када су били у тешким и судбоносним данима робовања и тежње да се ослободе и створе данашњу нашу моћну државу Југославију.”

“Вама је свима познато колико су кроз деценије читаве, пуних четрдесет година настојавали одбори да се подигне ово дело и тај непресушни пијетет према сведоцима нашим а нарочито према Светом Александру Невском, изражава тихо, молитвену манифестацију свију нас, према великом словенском народу, у коме се и зачела мисао за подигнуће овог храма, доносећи свој покретни храм са обала Неве на обале Дунава, онај покретни храм чија је судбина била тако промењива.

Св. Александар Невски назван по својој праведној победи на Неви указао је пут владања путем истине, правде, љубави и слоге” – рекао је патријарх обраћајући се краљу речима: “… Наш моћни краљ, чинећи онако као што су чинили наши благочестиви и моћни владари, наставља њихову светлу традицију”. А затим је пружио краљу крст на целивање.

У продужетку свечаног богослужења обављено је прво венчање у новој цркви, а радничком пару са Дорћола, преко свог изасланика, пуковника Крстића, венчани кум био је краљ лично.

Следећег дана у новом храму Александра Невског служио је владика Штипски, Венијамин, у присуству краљевог изасланика – генерала Пекића, врховног инспектора Дуњића – изасланика председника владе, гувернера Народне банке – Бајлонија, Исе Протића – кмета правника београдске Општине, те представника руске делегације – бившег царског посланика Штрандмана, генерала Абаджијева, Ека и бившег војног аташеа у Београду Базаревића.

Одржан је помен краљу Петру I Карађорђевићу и цару Николају II Романову, изгинулим борцима и преминулим добротворима цркве. Певао је руски хор, а свечаност је увеличала и војна музика. Чета београдског гарнизона испалила је почасни плотун.

У јавности је, још једном, било истакнуто да је коначна изградња храма Александру Невском у Београду дуг који српски народ враћа руским добровољцима из рата 1876–1878, али и из последњег, светског рата и поново је било речи о вези дорћолског храма и руске војничке шатор цркве.

Црква Св. Александра Невског са новоизграђеном оградом 1930
Црква Св. Александра Невског са новоизграђеном оградом 1930
Одбор за подизање цркве Св. Александра Невског 1930
Одбор за подизање цркве Св. Александра Невског 1930
Свештеници са верним народом пред црквом Св. Александра Невског 1930. године
Свештеници са верним народом пред црквом Св. Александра Невског 1930. године
Црква Св. Александра Невског, разгледница из 1930. године
Црква Св. Александра Невског, разгледница из 1930. године

Следећих дана у нову “најлепшу цркву православну у Београду” долази много верника и својим присуством сведочи о потреби Дорћола за оваквим храмом, али указује и на потребу престонице да се у њој што пре изграде нове и веће цркве – Светог Марка и Светог Саве – писала је штампа.

Освећење дорћолске цркве Светог Александра Невског