Оснивање Српског црквеног подворја у Москви –
српска црква у Русији

       Доба романтизма у српској култури обележиле су и везе са Русијом у којој бујају идеје пансловенства.
У Русији се школовао већи број српских интелектуалаца који су креирали духовну климу Србије у другој половини XIX века. Уз бројне богослове, тако још пре 1867. у Русији учи будући архитекта, Андрија Андрејевић. Исте године на Свесловенској етнографској изложби и Конгресу у Москви, у име Српског ученог друштва, учествује сликар, Стева Тодоровић са етнографским материјалом који је сакупљао и скицирао по читавој Србији.
Већ следеће године, после убиства кнеза Михаила, руски вајар Михаил Осипович Микешин, Тодоровићев познаник из Москве, долази у Црну Гору и Дубровник, а касније и у Београд да би осмислио споменик убијеном српском владару на тргу Велике пијаце.
У исто време у Русију на школовање одлази први српски будући сликар, Петар Раносовић, а следе га питомци митрополита Михаила у Тројице Сергијевој и Кијево Печерској Лаври и Москви – Живко Југовић (1870 –1873), Настас Стефановић и Лазар Крџалић (почетком девете деценије), до 1896. Петар Кнежевић, Риста Вукановић (1891), Васа Ешкићевић (1893), Ђорђе Трифуновић (у истој деценији), Боривоје К. Раденковић (1897 –1901) Драгољуб Павловић, Милош Голубовић и вајар – Живојин Лукић (првих година ХХ века). У Русији на уметничким школама студирају Рафаило Момчиловић, Милан Арсић – Даскало и Емануел Мауновић, у Русији борави и Васа Поморишац.1

* * *

Са идејом даљег јачања традиционално добрих руско-српских односа, велики словенофил, русофил и националиста, покровитељ српских ђака у Русији, преводилац руске богословске литературе, митрополит Михаило,2 1869. године долази у Москву и са председником Словенског комитета3, публицистом и борцем за ослобођење балканских народа од турске власти, Николајем Николајевичем Дурново, ради на оснивању Српског црквеног подворја у Москви – првог подворја једне словенске цркве у Руској империји.
Руски синод и власти 1873. г. одобравају оснивање овог подворја у московској цркви Светих бесребреника Кира и Јована, из XVIII века (тада је, 1762, архитекта Бланк био ангажован на обнављању ове цркве, првобитно настале још у XVI веку, али касније срушене), која се од 1874–1878. поново обнављала и уређивала, јер је била у јако лошем стању.
Св. синод Руске Православне Цркве предвидео је за Српско подворје две куће које су припадале цркви Свих Светих на Кулишках. Црква, продавнице, црквени дом и сва имовина предати су митрополиту Београдском. Први настојатељ српског подворја био је архимандрит Сава Грбовић из манастира Горњак.

     Црква Српског подворја у Москви освећена је новембра 1874. године што су пропратили бројни говори о потреби словенског верског, културног и духовног јединства, о обавези Руске Цркве да подржи и помогне сестринске Православне Цркве угрожене од мухамеданства и о вековним везама Русије и Србије.
На зидовима Киро-Јовановске цркве Српског подворја у Москви, од 1874. године посвећене Благовештењу, уз једанаест српских Светитеља, нашао се и лик Светог Александра Невског, чије је име носио император Александар II Романов који је и дозволио оснивање овог подворја на руској земљи. При уређењу ентеријера израђен је нови иконостас и осликано је 33 фреске, од тога 11 српских Светаца и тада је црква поново освећена 22. марта 1875. године.
Управо у Српском подворју у Москви у периоду 1885–1889. живео је смењени митрополит Михаило Јовановић до свог повратка на митрополијски трон, а 1888. ту су га посетили митрополит црногорски Митрофан Бан и кћери црногорског кнеза Стана и Ана, а 1891. краљ Александар Обреновић. Подворје се 1917. године, у време доласка комунизма, угасило.4

  1.  Д. М. Колунџић, Црквено сликарство од 1920. до 1970. године, Српска Православна Црква, 1920-1970. Споменица о 50-годишњици васпостављања Српске Патријаршије, Београд 1971, 371, 375; Д. Медаковић, Српска уметност у XIX веку, Београд 1981, 185; М. Јовановић, Српска ликовна уметност у Русији крајем XIX и почетком ХХ века, Саопштења Републичког завода за заштиту споменика културе СР Србије XV, Београд 1983, 121–122, 124, 125; У. Рајчевић, Боривоје К. Раденковић (1871–1952) – први наш студент сликарства у Паризу –, Свеске ДИУС, 16, Београд 1985, 82–96; У. Рајчевић, Петар Кнежевић, отац Пимен монах – иконописац (1871–1948), Весник Главног савеза удружења православног свештенства СФР Југославије, децембар 1985; У. Рајчевић, Пимен, Ликовна енциклопедија Југославије, 2, Загреб 1987, 584; Н. Макуљевић, Црквена уметност у Краљевини Србији (1882–1914), Београд 2007, 56, 64, 69, 159, 163–165, 179, 209–210, 258.
  2. У свету Милоје Јовановић (1842–1898), свршени ђак београдске Богословије, Кијевске духовне семинарије и духовне Академије (1846–1853), у Кијеву прима монашки постриг, а затим и чинове јерођакона и јеромонаха, да би 1858. године постао митрополит српски. – Јеромонах Платон, Српско подворје у Москви, Београд 1901, 8, 43; Б. Ковачевић, Српски патријарси последњих педесет година, Српска Православна Црква 1920–1970, Споменица о 50-годишњици васпостављања Српске Патријаршије, Београд 1971, 466; Н. Макуљевић, Гроб Митрополита Михаила у београдској Саборној цркви, Годишњак града Београда, књ. XL/XLI, Београд 1993–1994, 141; Н. Макуљевић, Црквена …, 10, 13.
  3. Чланови Комитета били су и М. П. Погодин, П. Н. Баћушков, С. М. Соловјев, П. С. Аксаков, М. М. Сухотин и други – Јеромонах Платон, Наведено дело, 32.
  4.  Године 1948. било је покушаја обновљања Српског подворја, у другој цркви – Светих Петра и Павла код Јаузких врата, али до реалног обнављања Подворја долази тек 2000, а до постављања протосинђела, па архимандрита Антонија Пантелића за првог настојатеља новооснованог подворја долази тек 2002. године. О Српском подворју у Москви: Јеромонах Платон, Наведено дело, 6, 13–15, 17, 18, 22, 23, 28, 30–34; Аноним, Српско подворје у Москви, Календар Српске православне патријаршије, Сремски Карловци 1936, 74, 75; Група аутора, Историја српског народа, књ. IV, том I, Београд 1983, 65; Н. Макуљевић, Црквена …7, 51, 52, 83; П. Пузовић, Подворје Српске Цркве у Москви, Српско-руски односи од почетка XVIII до краја ХХ века, Српска академија наука и уметности, Научни скупови, CXXXVI, Одељење историјских наука, 34, Београд 2011, 78, 79, 81, 86, 87, 89–91.
Оснивање Српског црквеног подворја у Москви