ОПЛАКИВАЊЕ И ПОГРЕБЕЊЕ СВ. АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ

У Владимиру народ се спремао свечано да дочека великог кнеза, који се тако много старао о руској земљи…

Још не знадоше тамо за смрт његову. Митрополит Кирило заједно са народом, још увек је узносио Богу молитве за повратак кнеза. Једном када је служио Литургију и подигао очи своје горе, Светитељ беше изненађен необичним виђењем: пред њим је стајао као жив Свети Александар, обасјан небеском светлошћу. У то време гласник му донесе тужну вест о блаженој кончини кнеза.

Сузе потекоше из очију старца. Он се обрати народу са сузама у очима, и рече: „Децо моја мила, зађе сунце земље Руске!“ Народ испрва није разумео речи Светитељеве. Светитељ је дуго ћутао, затим заплакао и проговорио:

„Нема више Александра… Благоверни Велики Кнез Александар се престави…“ Плач и ридање били су одговор на његове тужне речи. „Ми пропадосмо!“, понављали су сви у дубокој жалости. У ове две речи испољила се сва искрена туга одувек царељубивог Руског народа ‒ због великог губитка за Русију која изгуби свог најбољегзаштитника.

Тело великог кнеза већ су одвозили у престоницу: без обзира на јаку зимску хладноћу, митрополит, кнезови, житељи Владимира, сви одреда, и стари и млади, пошли су да испрате кивот са телом Свечевим до Богољубова (10 врсти од Владимира), не беше човека који није плакао и ридао; свако је желео да целива покојника и да му искаже, као да је жив, шта је Русија у њему изгубила…

petr_i_and_alexander_nevskys_relics

Сви су ридали, дочекујући беживотно тело заштитника земље Руске, који јој тако изненадно би одузет. Плач беше толико велики, да заглуши, чак, и погребно певање, а и само певање се прекидало због суза које су проливали појци. „И беше“ ‒ пише летописац ‒ „плач велики, и вапаји, и туга, какве не беше, као да се и земља тресла“.

Св. Александар Невски беше сахрањен у манастиру Рождества Пресвете Богородице у Владимиру. Господ утеши народ који остаде без свог кнеза. Он показа славу Александрову за време погребења. Када митрополит Кирило, после опела, приђе да положи у руку кнезу опроштајну грамату, блажени кнез сâм пружи руку, и узевши грамату, поново положи руке на своје груди крсто-образно!

То се догоди 23. новембра 1263. године. Због тога се наша Православна Црква и сећа тога дана преславног престављења Светог благоверног кнеза Александра Невског.

„Тако, сувише рано по мишљењу људи, и у право време према намерама Промисла Божијег, свето се заврши, пред очима Божијим и пред очима људи, земаљски живот Светог Александра Невског!

украс2

ОПЛАКИВАЊЕ И ПОГРЕБЕЊЕ СВ. АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ