Околности и могући разлози рушења
првобитне дорћолске цркве Светог Александра Невског

       Београђани су били револтирани одлуком о рушењу цркве, постојала је свест да и многе цркве у Европи излазе изван регулационих планова, па ипак, не бивају рушене. Да би поткрепила разлог за рушење цркве Општина се позивала и на њену трошност и склоност паду.
Ипак, крајем четврте деценије ХХ века, један од свештеника дорћолске цркве помињао је и неки “тајни” разлог рушења цркве Светог Александра Невског који је био познат само ондашњем Друштву за уређење и улепшавање Дунавског краја, чији су чланови, уз професора београдске богословије, архимандрита Фирмилијана, Вучка Ђорђевића, Николу Р. Поповића, били и некадашњи приложници за изградњу првобитне дорћолске цркве – Светомир Николајевић и Јован Ванлић. Ипак, управо као свештеник цркве Александра Невског, овај сведок из времена рушења цркве, није инсистирао на кривици Општине и Друштва за улепшавање Дунавског краја, већ је, у помирљивом тону, истицао жељу власти да Дорћолу обезбеди школу, али и већу и лепшу цркву, а да је за касније проблеме и одуговлачење крив несрећан стицај околности.1

Дорћолска кућа из 19. века
Дорћолска кућа из 19. века

Ипак, осим урбанистичког плана, разлог за рушење цркве посвећене руском Светитељу, као уосталом и ранија посвета цркве дунавског дела града руском светом ратнику, можда би се поново могао тражити и у културним и политичким приликама у којима се налазила Србија.
Подизање првобитне цркве Светог Александра Невског, одмах након краја Српско-турског рата, поклопило се са савезништвом краља Милана и цара Александра II у рату са Турском, док рушење цркве пада у време краја аустрофилске политике Обреновића.
У годинама рушења дорћолске цркве Светог Александра Невског 7. маја 1891. године разведени краљ Милан и краљица Наталија не живе стално у Србији. Династију Обреновића у години рушења Дорћолске цркве 1891. потреса насилно удаљавање краљице Наталије из земље, јер је то био предуслов да би се и Милан, који стално претендује на повратак на престо, званично одрекао држављанства 1892. године и дефинитивно препустио власт сину.2
Са политичарима, Пашићем и Ристићем, Александар Обреновић је јула 1891. године први пут посетио Русију.3 Приликом ове посете Русији, док се у његовој престоници спремало рушење цркве Дунавског краја посвећене руском Свецу, Александру Невском, млади краљ обишао је Киро-јовановску цркву Српског подворја у Москви.4 Штампа је доста пажње посветила почасти коју је краљ Александар одао свом покојном куму, цару Александру II, помену који је ту одслужио и сребрном венцу са натписом: “Блажен спомен Цару Ослободиоцу Александру II, српски Краљ Александар I, његово благодарно кумче” – који је положио на царев гроб у заветној цркви Романова, цркви Светих Петра и Павла у Петрограду и краљевој посети петроградској Лаври Светог Александра Невског.
У Лаври Светог Александра Невског српског краља дочекали су архимандрити, ризничари, јеромонаси. Преосвећени викар Никола поздравио је Александра Обреновића речима: “Најблагочестивији Господару Краљу Српски! Уђи у свети храм посвећен имену Светитеља Твога имењака и помоли се пред светим моштима његовим. Нека Ти, молитвом Светога Александра Невскога, дарује Господ Бог снагу Давидову, јунаштво Мојсијево и мудрост Соломонову на срећу и добро једновернога и једноплеменога нам народа српскога”, а онда су одслужили молебан и многолетство српском краљу, те је Александар Обреновић целивао крст и мошти Светог Александра Невског.5
Током посете српске делегације Русији краљев намесник одликован је орденом Александра Невског, а сâм краљ је благосиљан и дариван иконом Светог Александра Невског у цркви Светог Крста Александро-невске лавре у Петрограду од митрополита Исидора.6
Насупрот измењеној атмосфери у руско-српским односима, само два месеца након краљеве посете Русији у Београду је срушена црква Светог Александра Невског.

  1.  М. М. Петровић, Наведено дело, 142.
  2.  Група аутора, МАЛА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРОСВЕТА, II, Београд 1959, 79; Група аутора, Историја Београда, … II, 182; Група аутора, Историја српског …, 108, 109.
  3. Од 12. јула 1891. београдске Српске новине јављају новости са краљевог пута по Русији.
  4. Јеромонах Платон, Наведено дело, 66; Група аутора, Историја српског …, 107.
  5.  Аноним, С пута …, 1; Аноним, Путовање …, 2.
  6.  Аноним, С пута …, 1; Аноним, Путовање …, 2.
Околности и могући разлози рушења првобитне дорћолске цркве Светог Александра Невског