О Хору Свети Александар Невски

На Васкрс 2014, у порти Храма
На Васкрс 2014, у порти Храма

Црквени хор Свети Александар Невски је хор при храму Светог Александра Невског у Београду. У летопису Храма не постоје прецизни подаци о години оснивања хора, нити о континуитету у постојању, премда се по понеком сачуваном документу може тврдити да хор, у готово непрекинутом трајању, постоји и поји при Храму од времена Другог светског рата; у архиви Хора сачуван је допис из 1943. године у којем се председник Црквене општине обраћа старешини цркве светог Александра Невског са предлогом да протојереј Бранко Цвејић (професор латинског језика и веронауке, хоровођа и дугогодишњи наставник црквеног појања на Православном Богословском факултету у Београду, одличан зналац и мелограф српског црквеног појања) од парохијана Храма састави хор који би певао на недељним и празничним богослужењима јер је црква „стицајем прилика остала без свога певачког хора, што се може сматрати као велики недостатак”.

Хор је једно време носио име Станковић и славио Видовдан; очигледно је постојала (досад документима непотврђена) веза са Певачким друштвом Станковић (осн. 1881). На бројним штампаним партитурама у хорској нототеци, међутим, у заглављу стоји Хор Свети Александар Невски или Хор при храму светог Александра Невског. На предлог дугогодишњег председник Хора (садашњег старешине Храма) протојереја-ставрофора Ваје Јовића Хор је 2002. године установио-вратио име Црквени хор Свети Александар Невски сасвим природно поневши име светитеља којем је црква и посвећена.

Од средине 80-их година прошлог века, тачније од времена оснивања Мисионарске школе при Храму, у време старешине протојереја ставрофора хаџи Љубодрага Петровића хор је подмлађен и обновљен и од тада се са сигурношћу може рећи да без прекида учествује у богослужењима. Од тог периода наовамо хор су водили диригенти Часлав Николајевић, Милорад Петровић, Павле Јанковић и, од Ђурђица 1997. године – Јелена Тонић. Са Хором су, као асистенти – заменици радиле Бисерка Васић и Цветана Балабан, а од 2008-2013 нарочит труд и допринос у активном раду са Хором, особито са новим члановима је дао, Игор Маринковић, члан Хора, тренутно на студијама соло-певања (Музичка академија, Цирих) и диригент тамошњег Црквеног хора Богородичин при Храму Успења Пресвете Богородице у Цириху.

Основни смисао постојања Хора је учествовање на богослужењима – Хор редовно поји на недељној и празничној Литургији, неретко и на бденију уочи празника. Будући превасходно окренути богослужбеном контексту појања, трудимо се да, као црквени хор, што више учествујемо на служби, учећи и појући не само „сваконедељни”, васкрсни, утврђени репертоар Недељне Литургије већ и празничне песме – било да је реч о аранжманима разноврсних тропара, стихира и химни за мешовити хор било о једногласним записима традиционалног српског-карловачког пјенија, „певнички” отпеваних. На тај начин хор негује и вишегласно хорско певање али и једногласну традицију српског црквеног појања која, уосталом, и чини основу потоњих хорских обрада из области духовне музике.

Музички репертоар Хора чине композиције српских и руских аутора – пре свих, Литургија и богослужбене песме Стевана Стојановића Мокрањца и Корнелија Станковића, не запостављајући српско средњевековно појање као ни композиције српских аутора чије стваралаштво није засновано на уметничкој надградњи традиционалног напева (Ј. Маринковић, М Тајчевић, Ст. Христић и други); опет, искључиво оне, које по својим музичким карактеристикама место могу наћи у богослужбеном току обреда.

Хор настоји да одржи континуитет у поклоничким путовањима у српске манастире пре свега ради учествовања у манастирским службама што продубљује и обогаћује како духовну суштину доживљаја појца-певача у служби тако и шири хоризонт познавања поретка и тока манастирског обреда што је често непознаница хорским певачима.

У складу са могућностима, организована су путовања у оквиру којих смо упознали трагове и споменике српске историје ван матице (Солун 1997, Софија 2002, Требиње 2003 и 2008, Будимпешта 2010, Темишвар 2011).

Посебно место заузимају поклоничка путовања на Косово и Метохију. Досада је Хор пет пута ишао у походе светињама колевке српске духовности: 1997, 2003, 2011, 2012, 2013. Пећка Патријаршија, Високи Дечани, Призрен, Велика Хоча, Гориоч, Бањска, Зочиште, Девич, Дубоки Поток – колико год пута да посетимо ове манастире, никад довољно времена проведеног у сусрету са фрескама, архитектуром, монаштвом. Заједничка је жеља да сваке године барем једном походимо светиње на Косову и Метохији.

Хор је забележио бројне мање наступе у оквиру прослава годишњица манастира или цркава, промоција књига, духовних академија и смотри црквених хорова: Духовни сусрети у Вазнесенској цркви (2007), хуманитарни концерти на Цвети у Богородичиној цркви и Цркви св. Тројице у Земуну (2007-2012), Дани духовне музике у Панчеву (2009), наступ на Концерту поводом Славе града – Спасовдан, у Вазнесенској цркви (2012), учешће на заједничкој литургији поводом 100 година од упокојења Ст. Ст. Мокрањца, Храм св. Саве (2014)

Целовечерњи концерт поводом десетогодишњице рада Јелене Тонић са хором, у форми поетско-музичке вечери „Вече беседа и напева” приређен је у павиљону Цвијета Зузорић у Београду фебруара 2008. године.

На Првом фестивалу хорова Глас Београда (април 2010) у Београду Хор је освојио награду за најбоље изведену задату-обавезну композицију Србија Вере Миланковић.

Маја 2011. године Хор је на позив Савеза Срба у Румунији и Епархије темишварске учествовао на Смотри хорова епархије темишварске, поводом значајног јубилеја – 175. година Хора Православне Српске Саборне цркве у Темишвару.

Чланови хора су махом музички аматери, од којих су многи прве кораке у хорском музицирању начинили управо у овом хору, а затим своје афинитете ка музици продубили, неки и школовањем у музичким школама.

Духовник Хора је протојереј Бранислав Јелић. Хор слави светог Александра Невског (23. новембар/6 децембар).

Јелена Анастасија Тонић (1969)

Рођена у Београду, где је завршила Осму (данас Трећу) београдску гимназију – преводилачки смер и средњу музичку школу „Јосип Славенски“, одсек за општу музичку педагогију и инструментални одсек (главни предмет клавир).

Студије на Факултету музичке уметности у Београду завршила је на одсеку за Општу музичку педагогију. Дипломски рад на предмету Хорска литература, са темом „Кола Јосифа Маринковића одбранила код ментора ред. проф. мр Милоја Николића.

Од 1993. године пева, а од 1997. године и води Црквени хор Свети Александар Невски при храму св. Александра Невског у Београду. Прва, основна знања о улози музике у богослужбеној православној пракси стекла је кроз рад са Хором. Певајући у Студијском хору Музиколошког Института САНУ у Београду упознаје се са звуком, тумачењем и интерпретацијом старе српске црквене музике као и са православном музиком средњег века других појачких традиција. Познанство и драгоцени контакти са академиком др Димитријем Стефановићем и проф. др Даницом Петровић омогућили су даље усавршавање у области хорске црквене музике кроз учествовање на духовним академијама „Корнелију у спомен“ – као полазник и као диригент ангажован на раду са хором који су чинили полазници курса.:

  • у манастиру Јошаница 2000. и 2002. (организован под покровитељством блаженопочившег епископа Саве Вуковића)
  • у Трстенику 2000. (у организацији Mузичке школе у Трстенику)
  • у Нишу 2001. (у организацији Светониколајевске цркве у Нишу)
  • у Прокупљу 2003. године (у организацији града Прокупља)
  • На семинару „Недеља српске духовне музике“ у Хановеру (2003) учествовала је као асистент др Димитрија Стефановића (у организацији Музичке Академије и Православне црквене општине у Хановеру)

Приредила je пропратни текст за други компакт диск Камерног хора Одсека за црквену музику и појање Музичке Академије Источно Сарајево (дир. Раде Радовић) који садржи кратки историјат сваке нумере, текст песме – превод као и кратку биографију композитора.

Будући да је сврха рада са црквеним хором Свети Александар Невски превасходно учествовање у богослужењима а не концертна пракса то је за потребе хора урадила бројне хармонизације празничних песама које није било могуће наћи у обради за мешовити хор у постојећим нотним издањима.

Радом на истраживању рукописне заоставштине Корнелија Станковића бавила се у оквиру пројекта којим руководи проф. др Даница Петровић (издавање Сабраних дела Корнелија Станковића).

2002–2011. године у звању вишег асистента радила на Музичкој Академији у Источном Сарајеву, на предметима Историја црквене музике и Анализа црквене вокалне литературе на Одсеку за црквену музику и појање.

Са супругом Дејаном има двоје деце.

О Хору Свети Александар Невски