НЕДЕЉА МЕСОПУСНА
БДЕНИЈЕ ВАСКРСНО, глас 7.
Субота, 5. март у 17 ч.
„Зато будимо разумни и трезвени, те држимо непрестано пред очима духовним слику Страшнога Суда. Та слика многе је грешнике већ повратила са пута пропасти на пут спасења. Време је наше кратко, и кад истекне - нема више покајања. Својим животом за ово кратко време ми морамо да одлучимо нешто судбоносно за нашу вечност: да ли ћемо стати с десне или с леве стране Цара славе. Бог нам је задао лак и кратак задатак, но награда и казна је огромна, и превазилази сваки опис језиком људским.
Зато не дангубимо ни с једним даном; јер сваки дан може да буде последњи и одлучујући; сваки дан може да донесе пропаст овоме свету и свануће онога Дана жељенога.”
[Св. владика Николај, Омилије, Недеља месопусна]
Још један корак на пред-путањи која води ка Часном посту: месопусна недеља. Ова недеља, осим што има конкретан задатак опраштања од месојеђа, носи велику и важну поруку, поруку која је од давних времена присутна у таштом роду људском: Memento mori! – Сећај се смрти! Позната пословица опомиње човека, удобно заваљеног у ситост и разоноду, да ће и његово време проћи и да се ваља припремити и за тај час.
У хришћанству, ова порука добија дубљи смисао који проживљавамо у служби ове недеље. Не као опомену која у нама треба да насели трајно присутни, паралишући страх од смрти, већ, као што св. владика Николај каже, слику која ће предупредити да не залутамо на пут који води у неповрат. Зато је добро проучити мноштво детаља на икони ове недеље.
Време је, наше, заиста кратко. „...пара, земља и прах; за мало се јавља и брзо нестаје. Мали је труд живота нашег, а велико и бесконачно добро као награда.” опомиње и св. Сава у Карејском типику.
Не дангубимо! Ми ћемо, на пример, појати.
Ј.А. Тонић