НА СЛАВИ ХОРА „СВ. ТЕОДОР ВРШАЧКИ” ИЗ ВРШЦА

28. мај 2016.

илити

БАНАТСКА ТРИЛОГИЈА, ДЕО II

 

Неочекивано се погодило да овог пролећа, три недеље заредом, посећујемо епархију банатску: за Пренос моштију св. Николе ишли смо на храмовну славу у Иланџу, за св. Теодора Вршачког – на славу Хора вршачког, а ако Бог да, Недеље о слепом, 5. јуна заокружићемо школску годину Православне мисионарске школе при нашем храму поклоничким путовањем у банатске светиње – манастире Месић, Средиште и Баваниште.

Наше дружење са црквеним хором „Свети Теодор Вршачки” започели смо пре четири године, и од тада једни другима долазимо на славу Хора, као права родбина. Љубазни позив диригента Олге Шинковић и чланова Хора ни ове године није изостао, па смо се, истина у смањеном саставу, радо одазвали.

Свети Теодор Вршачки – велики страдалник нашег рода, епископ-мученик, заштитник је не само црквеног хора већ и града Вршца и епархије. Ми смо се препоручили за навечерје славе, проценивши да је тада знатно мање званичног протокола па се можемо дружити натенане.

Пред сам полазак из порте наше цркве, кад смо већ поседали у комби, спазили смо оца Радивоја и са задовољством узели благослов и осмех за срећан пут. Сасвим довољан предуслов да надаље све протекне тако лепо како и јесте протекло.

Празнично вечерње у дивној црквици посвећеној св. Теодору, подигнутој на брегу вршачком са којег се пружа поглед, песничког опеванија достојан, на непрегледну банатску равницу. Служило је десетак свештеника, укључујући и свештеника румунске цркве, и ти возгласи су дали посебан тон свечаној служби. Спомен Светог углавном падне у попразнству Васкрса, а ове године – још и у недељу, па је вечерње било и васкршње и васкрсно.

Наше малено стадо се својски трудило и лепо отпевало вечерње, добивши и похвале; многи су били затечени учешћем хора на вечерњој служби. Црквица је осликана, сва у житију и страдању епископа вршачког, а онда је неко опазио на стубу живописаног „нашег” благоверног Књаза Невског. По ко зна који пут, прати нас и сусретне и где му се не надамо.

По вечерњи, преломљен је и славски хорски колач, наравно уз дружено појање славског тропара два Хора – домаћина и нас, гостију.

Уследио је „културно-уметнички” програм у порти, где су се представили и хор и песници, и спортске групе које делују у граду ... заиста смо стекли утисак да је ово посебан дан за све Вршчане.

За сваку похвалу је рад и деловање црквеног хора-домаћина који, осим учествовања у служби, вредно спрема и програме за такмичења и наступе. Много младих лица, ученика музичке школе који ни не слуте колико ће им значити драгоцено искуство певања у хору, као младим музичарима.

Спустивши се са брега у градић, у већ добро познате просторије где нас домаћини сваке године  угосте, осетили смо се као код куће. У том тону смо и наставили дружење, уз богату трпезу и још богатија вршачка вина, чврсто се договоривши да у Београд крећемо најкасније у 22:30.

На дар вршачком хору и диригенткињи донели смо, тек недавно одштампан, зборник „Свеноћно бденије” и још свежије расписани, за хор, кондак светом Теодору Вршачком, гласа трећег. Нема смисла да ми описујемо колико су се одушевили, али сматрамо да ће и једно и друго моћи да користе на дуго, дуго година – на ползу богослужења.

Осим послужења, домаћини су обезбедили и ансамбл – клавијатуре и хармонику – па је, од песме до песме, некако постајало све извесније да од планиране сатнице неће бити ништа.

За Београд смо кренули већ око 1 сат по ноћи, расположени и задовољни. Задовољан је био чак и возач, коме се толико допао читав догађај да нас је питао кад ћемо следећи пут ићи негде, рад је да нас опет он вози

Од срца захваљујемо вршачком Хору на позиву, гостопримству и веселој вечери, надајући се да смо штогод прислужили славском догађају, не само за трпезом.

Славили и Богу нашем појали на много благих година!

Ј.А. Тонић

Фотографије

 

НА СЛАВИ ХОРА „СВ. ТЕОДОР ВРШАЧКИ” ИЗ ВРШЦА