МЛАДИ КНЕЗ НОВГОРОДСКИ

1223. године неочекивано умре старији брат Светог Александра ‒ Фјодор. Сигурно је дубоко потресао Светог Александра овај тужан догађај.

Усред новгородских немира он је, без сумње, више пута олакшавао душу у братским разговорима са Фјодором, поверавао му је своја размишљања и осећања, саветовао се са њим… Сада је морао остати сâм у Новгороду…

1236. године Јарослав Всеволодович ступи на Кијевски престо, и млади син његов Александар постаде самосталан (независан) кнез у Новгороду. Од тог времена и почиње мукотрпан и славан труд Светог Александра за добро отаџбине. Када Свети Александар поче самостално кнезовати, слава о њему већ се беше пронела надалеко.

Како сведоче летописи, у целој Русији не беше области, која није желела да има њега за свог кнеза. Беше он висок растом, стасит, имао је висок чин; лица предивног, погледа брзог и продорног. Речит беше и необично храброг духа.

Личност његова остављаше диван утисак на свакога ко би га видео. Летописац бележи да убрзо након ступања Светог Александра на новгородски престо дође у Новгород један немачки витез, који беше непријатељ Новгородаца, али ни он није могао да не говори о добрим особинама Александровим: „Много земаља прођох и видех много народа“ ‒ говорио је он ‒ „али нигде не видех међу царевима таквога цара, међу кнезовима таквога кнеза!“

И ево управо том кнезу, по ступању његовом на новгородски престо и беше дата по Свевишњем Промислу Божијем велика брига ‒ одбрана целе земље Руске од свих тих великих опасности, у којима се она тада налазила.

А опасности је у то време било мноштво. Много невоља је осетила и познала у то време руска земља и 21.

МЛАДИ КНЕЗ НОВГОРОДСКИ