Иконостаси првобитне зидане цркве Александра Невског на Дорћолу, дорћолске капеле у Светосавском дому и у Дорћолској школи до краја Првог светског рата и престанка рада капеле

Престоне иконе Господа Исуса Христа и Св. Јована Претече, иконостас цркве Светог Пантелејмона у Клоки код Тополе

Нема података о опреми и иконостасу првобитне зидане Александро-невске дорћолске цркве, не зна се ко је био аутор икона на олтарској прегради; једино је познато да је, после рушења храма октобра 1891, иконостас предат касније грађеној цркви у месту Клоки, код Тополе. Постоје подаци и да су руски уметници аутори икона на иконостасу цркве у Клоки.

Иконе, сликане уљем на платну, димензија од око 2000 х 720, односно 2000 х 820 mm, са руско-словенским натписима, данас се, уз неколико других икона, налазе на иконостасу цркве Светог Пантелејмона у селу Клока, у близини Тополе. Као стилска целина издвајају се престоне иконе Христа и Богородице, Светог Јована Претече (на северним дверима) и Светог Николе (на јужним дверима) – данас постављене у доњем реду иконостаса и иконе монтиране у другом реду: Светог Александра Невског, с јужне стране и Свете Марије Магдалене, са северне стране.

Oвој целини би могле припадати и царскe двери. Судећи према натпису исписаном уз доњу ивицу иконе Свете Марије Магдалене: „Сооруженъ иждивенiемъ Почетн. Граждан. Влад. Борисов. Глинскаго 1876 года.“ могло би се закључити да се заправо ради о иконама руске војничке капеле посвећене Светом Александру Невском која је стигла у Србију са руским добровољцима у српско-турског рата. Колико је могуће установити поређењем са иконама које као рад А. Колчина публикује Б. Вујовић, ради се о другом материјалу. Тако питање даље судбине првобитног иконостаса остаје неразјашњено.

Црквене утвари срушене првобитне дорћолске цркве Александра Невског, одежде, иконе мобилијар пренети су у Саборну цркву, где ће црква Александра Невског деловати до 1894. године.

Дорћолска капела у Светосавском дому је 1894. добила преграду за иконостас, те године је за ову намену издвојено 44.50 динара.13

* * *

Пет година после преласка капеле Александра Невског у дорћолску школу – 1902, у Душановој улици, на место где је некада била првобитна црква Александра Невског, дакле 1907. године, посредством архимандрита Арсенија (Живка) Бранковића, старешине српског подворја у Москви, капела добија “леп” иконостас који је био у функцији до престанка служења у њој.

За време Првог светског рата, иконостас је био склоњен у Саборну цркву. Из рачуна који је капела Светог Александра Невског испоручила главној контроли пореске управе 1925. године, наводе се издаци за 1914. годину који су се односили на плаћање труда столару, Мијајлу Илићу, за расклапање “капелског” иконостаса ради преноса у Саборну цркву. Изгледа, да је до преноса александро-невског иконостаса у Саборни храм дошло тек у априлу 1916. године.

* * *

Шпедитер Поробић 1926. године из Саборне цркве враћа иконостас у капелу Светог Александра Невског. Капела је тада, вративши се у зграду школе, располагала, практично, само иконостасом и обратила се за материјалну помоћ општини и парохијанима.

Према Летопису храма, 1931. године, стари иконостас цркве Светог Александра Невског поклоњен је Булбудерској цркви. Неке старе иконе, црквене књиге, шест кандила, пет епитрахиља и два фелона дорћолске капеле поклоњени су 1931. обновљеној цркви Самодрежи на Косову.

Очигледно је да је постојала веза између групе људи која је радила на опремању данашње дорћолске цркве Александра Невског са онима који су се бринули о обнови и уређењу Самодреже. Сликар Јован Бијелић, који је радио за београдску цркву Александра Невског, ангажован је у исто време и од истог поручиоца – трговачког магната, С. Влајковића, и на опремању Самодреже.

Преко Кола српских сестара, неке одежде, утвари, кандила, иконе дорћолске капеле поклоњене су и црквама у Македонији.

ИКОНОСТАСИ ПРВОБИТНЕ ЗИДАНЕ ЦРКВЕ СВ. АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ НА ДОРЋОЛУ