ИКОНОПИС, ЖИВОПИС, СКУЛПТУРА И ПРИМЕЊЕНА УМЕТНОСТ ХРАМА СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ ОД ОСНИВАЊА ДО КРАЈА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Опрема руске војничке покретне капеле

Првобитни иконостас руске покретне војничке капеле дело је руског сликара Александра Колчина, вероватно настало око 1876. године, дакле пре поласка руских добровољаца на фронт српско-турског ратишта у Србију.

O иконама “руског сликара А. Колчина”, које су припадале старом Александро-невском иконостасу из 1876,2 као о престоним “појединачним иконама” Исуса Христа, Богородице са Христом, Светог Николе, Светог Саве, Светих Арханђела Михаила и Гаврила, сачуваним у манастиру Рајиновац, “издуженог правоугаоног формата, лучно заобљене у горњем делу, рађене уљем на платну” (1335 х 530 mm), ликова Светитеља приказаних у стојећем ставу, фронтално, помало издужених пропорција, при чему је уметник инсистирао на материјализацији појединих површина – (током седамдесетих година XX века) писао је Бранко Вујовић у својој студији о храмовима у околини Београда.

Природно је очекивати да су руски војници на иконостасу своје капеле у Србију донели и икону патрона војничке цркве, икону Светог Александра Невског, али ова чињеница није потврђена и о даљој судбини ове иконе се не зна ништа.

Престоне иконе Св. Архангела Гаврила и Св. Саве архиепископа Српског, рад А. Колчина, у капели Св. Александра Невског у Капетан-Мишином здању 1876. године (са старе фотографије)
Престоне иконе Св. Архангела Гаврила
и Св. Саве архиепископа Српског, рад А. Колчина, у капели Св. Александра Невског
у Капетан-Мишином здању 1876. године (са старе фотографије)

Према поменутој фотографији ентеријера руске војне капеле у Капетан Мишином здању И. В. Громана, коју је Бранко Вујовић објавио уз појединачне репродукције Колчинових икона у свом чланку о Дорћолу и цркви Александра Невског, изгледа да су у простору капеле у Капетан Мишином здању 1878. биле изложене управо и иконе А. Колчина.

Према поменутој Громановој фотографији иконостас руске капеле у Капетан Мишином здању био је монтиран уз фасадни зид једне од просторија која је одвојена за капелу. Према истој фотографији могло би се закључити да је у иконостасу било осам или десет икона, сличног формата у једном низу који надвисује парапет са медаљонима у које су уписани равнокраки крстови. Престоне иконе Христа и Богородице са Христом постављене су на предњем, фронталном дели иконостаса, на искошеном бочном је било места за по две иконе, и на два бочна паноа, постављена управно на главни део иконостаса, било је места вероватно за још две иконе.

У средишту иконостаса су царске двери са сличним парапетом са медаљоном са крстом у доњој зони и са по три кружна медаљона на сваком од крила врата. Једина икона у другој зони иконостаса је кружни медаљон, истог формата као и шест икона на царским дверима, монтиран изнад царских двери на подножју руског осмокраког крста на сфери који је надвисивао конструкцију.

На овој фотографији се виде и две иконе на зиду. Према силуетама Светитеља на њима приказаним могло би се закључити да се ради управо о иконама које је као радове А. Колчина Б. Вујовић публиковао као иконе доспеле у манастир Рајиновац.

Дакле, постоје подаци да су се иконе Колчина, током седме и осме деценије ХХ века, чувале у манастиру Рајиновац код села Бегаљица код Гроцке, код Београда, која је рестаурирана у периоду 1980–1985.9 Могуће да су ове иконе у међувремену склоњене, јер 1996. оне нису могле да се виде у храму.

Подаци о тачном времену преноса у Рајиновац икона из војничке капеле Александра Невског, које су вероватно пратиле дорћолску Александро-невску цркву у њеним сеобама, нису прецизни, али би било логично да је то било време када је набављен иконостас за првобитну зидану цркву Александра Невског на Дорћолу.

Занимљиво је да је свештенство манастира Рајиновац имало и других веза са руском црквом, тако је архимандрит Рајиновца, Мирон Јанковић, још 1905. године постављен за управника Српског подворја у Москви, на место архимандрита Сергија, кога краљевим указом Црква поставља за епископа Шабачке епархије.

ИКОНОПИС, ЖИВОПИС, СКУЛПТУРА И ПРИМЕЊЕНА УМЕТНОСТ