У склопу колекције икона Светог Александра Невског има и новијих радова, такав је и Свети Александар Невски, 1989, темпера и позлата на дрвету, 400 х 300 mm, грчки рад, 1989.

 Sveti Aleksandar nevski 5Свети благоверни кнез Александар Невски са Светим царем Николајем и Свети Савом Српским, (на икони је натпис: СВ=ТЫЙ БЛА ГОВѢР К=НЗЬ АЛЕѮАНДР НЕВСКИЙ), темпера на дрвету, 440 х 283 mm, руски је рад с краја ХХ века, поклон парохијана цркве Светог Александра Невског у Новосибирску, који су донели двојица свештеника и један мирјанин током рата, на Ускрс 1999. године, о чему сведочи натпис на полеђини: Благословенiе храмѹ св. Князя Алеѯандра Невского въ Белграде отъ прiхожанъ собора св. Князя Алеѯандра Невского въ Новосибирске привезено на сербскѹю землю иереемъ Святославом Невзоровым и иереемъ Владимиром Бобровым и р. Б. Игорем Иг на то вым 9 маїа 1999 года Пасха Христова. Ови дародавци су београдској цркви Светог Александра Невског донели и честице моштију Светог Александра Невског.

Свети Александар Невски Јана Матејке

Свакако најзначајнија међу иконама патрона дорћолског храма је икона Светог Александра Невског Јана Матејка, настала око 18901 – уље на платну, 1430 х 765 mm (1460 х 780 mm)2, без сигнатуре, и данас опремљена оригиналним дуборезбареним позлаћеним рамом, изгледа из прве половине XIX века.3 Основни облик иконе је вертикални правоугаоник завршен полукружним луком у горњем делу. На полеђини иконе постојала је налепница са текстом: Церковь Лазеньковскаго.4

Свети Александар Невски, бледе порцеланске пути, тамне косе подељене раздељком, смеђе краће браде и бркова, црних очију, у металном оклопу средњовековног витеза, односно сребрној панцир кошуљи, на груди ма ојачаној сребрним плочама, обученој преко до изнад колена дуге кошуље од златног броката, са пребаченим црвеним сомотским плаштом обрубљеним хермелином, крагне прикачене кочом украшеном драгим каменом. Свети Александар огртач придржава левом руком. Ноге су му, такође, заштићене ме талним оклопом. Са десног рамена ка левом бедру има пребачен ремен о који је обешен мач.

Св. Александар Невски рад Јана Матејке
Св. Александар Невски, рад Јана Матејке

Светитељ је приказан у духу традиције барокних репрезентативних портрета владара и ратника, у пуној висини, реалистички приказаним лицем окренутим по сматрачу, очију упртих ка небу, односно нагоре, удесно, десне руке опружене надоле, длана окренутог нагоре у гесту обраћања Богу, од ко га очекује помоћ у праведној борби са неверницима. Крај светог кнеза ратника су његови атрибути – на столу шиљати сребрни шлем са црвеним одсјајем огртача, у првом плану крсто-образни мач са резбареним рукохватом, у црним корицама украшеним металним рељефом и позлаћеним апликацијама; доле одложен, вертикално ослоњен, рељефом украшен штит и барјак који виси опуштено уз ивицу композиције тако да се Христов нерукотворени лик на ње му само наслућује. Александар Невски је насликан сасвим реалистички, чак без ореола, у тренутку молитве, вероватно пред битку, у свом шатору на бојном пољу – на оловно сивом тлу, на фону драперије и на тепиху простртом на тлу. Са његове десне стране, кроз размакнуту светлосиву тканину, види се светлост зоре (или сутона), детаљ пејзажа – високо плаво небо у измаглици, светлоплава водена површина Неве или Чудског језера и модра друга обала, сиви војнички шатор, постављен тканином боје цигле, на фону зеленог растиња, вероватно тамне четинарске шуме Севера, два ратника у оклопима сличним Александровом, са шпицасто завршеним шлемовима са којих висе панцирни штитници за уши, и део падине прекривене пожутелом травом са сивим сенкама, која се спушта ка задњем плану композиције. Ратник с леве стране, сликан с леђа, насликан је са копљем, док је десни, са смеђом брадом, приказан из профила. Лево од Светитељеве главе пише: “Св Александра”, а десно: “Невскаго” – тако да је његово име дато у генитиву. Колористички композиција је смирена. Основна боја је сивосребрна ожи вљена акцентима златножуте и црвене, црне и беле. Краљ Александар је цркви посвећеној његовом Свецу-заштитнику, уз део опленачког мобилијара, поклонио ову и празничну икону патрона храма – Светог Алексанра Невског, рад пољског сликара, Јана Матејка, коју је краљу раније поклонио пољски маршал, председник Пољске републике, Пилсудски. Вероватно је Александар ову икону добио независно од изградње и опремања цркве Александра Невског, просто као лични дар, као икону са ликом његовог небеског заступника, а тек ју је, када се дорћолска црква довршавала, наменио овом храму.
Постоје подаци да је још пре освећења цркве Светог Александра Невског, у новембру 1930. године, осим споменика “Кнезу Лазару и палим браниоцима Бе- ограда” и краљу Петру и цару Николи, у дорћолском храму већ постојала и икона Александра Невског, рад пољског сликара Јана Матејка, поклон краља Александра Карађорђевића. Још 1969. године, Матејкова икона патрона храма, краљевог светог заштитника, Светог Александра Невског, налазила се изнад “трона Њ. Св. патријарха”, како је у послератно, комунистичко време био називан опленачки краљевски престо, и тако је изгледа било све до осликавања цркве када је икона скинута и пренета у новосаграђени парохијски дом. Овако осмишљена целина владарског престола са ликом патрона храма, могла је бити формирана тек после освећења цркве Александра Невског, јер су владарски и архијерејски престоли, како је већ поменуто, у цркву стигли тек 1933. године. Ова целина престола и иконе, поклона краља Александра над њим, постала је пандан Бијелићевом Споменику палима за отаџбину. Њено место у храму, као и формат и тежак и упадљив рâм, чинили су, на јужном зиду, композицију паралелну целини Бјелићевог Споменика палима за отаџбину, којој се лик светог ратника смешта на лучно завршен правоугаони формат уписан у правоугаони упадљиво дефинисани рељефни рам, у случају српског кнеза – изведен од малтера и гипса, а у икони руског кнеза, светог ратника, израђен у дрвету са позлатом. Тако су се, на два наспрамна зида нове дорћолске цркве, на јужном, изнад тронова владара – Свети Александар Невски, као лични заштитник суверена и поклон Александра Карађорђевића, рад Јана Матејка, и на северном, у оквиру Споменика палима за отаџбину, Свети Лазар као покровитељ православних владара словенских држава, који су ратовали или живот положили за отаџбину – Петра и Николаја, рад Јована Бијелића, нашле две иконе светих кнежева православних, светих ратника – руског Алексанра и српског Лазара, ликовно произашлих из сродне климе краковске ликовне Академије, генерацијски раздвојене, али уједињене у словенофилству које је крајем треће и почетком четврте деценије добило особени израз у југословенским оквирима.

Симболичко тумачење ових ликова повезује династије Романова и Карађорђевића, правећи паралелу и у даљој историји између Немањића, кроз Хребе- љановиће, и Рјуриковича (Олговича). Дорћолска црква, ратничка црква чија је судбина започела на бојном пољу, чији је заштитник свети ратник, кроз име Александра Невског, као Свеца заштитника краља Александра, постала је и династичка црква. Обе особине сажете су и у лику светог ратника и наследника светих владара династије Немањића – Светог кнеза Лазара. Како је већ поменуто, краљ Александар је лично на дар добио икону Светог Александра Невског од пољског маршала Пилсудског, председника републике Пољске у то време. Годину када је Александру поклоњена икона његовог Свеца заштитника није лако одредити. То се могло догодити између 1918, када је маршал Пилсудски13 дошао на место председника Пољске републике, и 1930. године, очигледно пре за- вршетка изградње дорћолске цркве, јер се икона као део црквеног декора помиње већ у првим споменицама храма из 1930. године. Занимљиво је да је сам маршал Јозеф Пилсудски, који је краљу Александру поклонио икону свеца чији дан, као свој имендан славио краљ Александар, славио свој имендан, па се то помиње и у југословенској међуратној штампи. Управо се 1930, у Пољско-југословенској лиги у Београду, 19. марта обележава имендан маршала Пилсудског, у прослави учествују београдски глумци, реферат чита Виктор Новак. Тада, у време формирања Мале Антанте, пријатељство Југославије и Пољске је, како на политичком, тако и на културном плану, јачало. У дневној штампи би- ло је много огласа и позива на предавања о историји Пољске, култури и цивилизацији ове земље, оснивају се друштва пријатељства са Пољском

  1. Неки извори из око 1930. наводе да је икона поклоњена краљу Александру стара 120 година, то би значило да је икона настала око 1810. када њен аутор још није био рођен. Можда се ради о времену настанка рама искоришћеног за икону.– Група аутора, Споменица освећења храма …, 19; О. Љ. Д. Жикић, Наведено дело.
  2. Б. Вујовић, Београд …, 173.
  3. Б. Вујовић, Дорћол …, 145; Б. Вујовић, Београд …, 173.
  4. Б. Вујовић, Дорћол …, 145.
Иконе (2. део)