ХРИСТОВ ГРОБ

Христов гроб, на коме се на Велики петак излаже плаштаница, и који се током године повлачи у северну певницу, израђен је од дрвета и прекривен белом уљаном бојом која имитира мермер, украшен златним орнаментима.

На угловима конструкције су четири пиластра, а са предње бочне стране, на средишњем пољу уметник, руски емигрант, Владимир Иљич Пирожков, [Владимир Иљич Пирожков аутор је Молитве на Маслиновој гори у цркви манастира Грабовца, (уље на платну, 1200х 1000 mm, потписане доле десно: В. Пирожков, са записом приложника: Икону прилаже Аца Симовић и породица за покој душе поч. Симе Зорића, свештеника у Грабовцу 1934. Аутор је славских икона (на прим Св. Јован Крститељ) које се од њега, по препоруци поручивали припадници “високог београдског” друштва и које су имале доста велику цену. Изгледа да његових радова има и у српским црквама у САД. Радио је и пејзаже, вероватно копирајући или се инспиришући радовима познатијих мајстора (Марина, уље на платну, око 800 х 500 mm, са сигнатуром аутора) – Б. Вујовић, Црквени …, 118; А. Кадијевић, Цркве архитекта Василија Андросова у Лесковцу и околини, Лесковачки зборник XXXV, Лесковац 1995.] уљем на дрвеној подлози, израдио је сцену Распећа Христовог златним натписом идентификовану као Распѧтіе Христово.

Три крста, распоређена су симетрично – са Христовим у средини на коме је плочица са словима INЦI. Крај подножја Христовог Крста, уздигнутог над Адамовом лобањом, стоје Богородица и Свети Јован. У другом плану, десно, у дубини, у пејзажу приказан је Јерусалим.

Пирожков је користио јарке засићене боје, целина делује шарено и делимично неусклађено. Композиција је помало тврда, а уметникова анатомска решења нису увек успела. Сцена Распећа је потписана доле десно: В. Пирожковъ и насликана је, вероватно у време освећења дорћолске цркве, дакле у првим годинама четврте деценије ХХ века.

Осим ове композиције у дорћолској цркви се налази и икона Светог Алимпија Столпника – рад истог аутора из 1937.

Занимљиво је да је Владимир Пирожков радио иконостас за цркву Свете Петке у Кумареву, која је 1930–1933. подигнута према пројекту Василија Андросова.

Могуће је да ово нису случајни контакти уметника руских емиграната, тако су на чукаричкој цркви, нешто после рада у дорћолском храму, ангажовани Андросов и Сељанко.

Христов гроб састављен је из пет делова. Конструкција Христовог гроба поставља се, сваке године, на Велики петак у наосу храма, да би касно навече, на Велику суботу, била демонтирана и одложена у подрум парохијског дома.

Гроб Христов у храму Св. Александра Невског
Гроб Христов у храму Св. Александра Невског
Свештенство пред Гробом Христовим у храму Св. Александра Невског, на Велики Петак 2007. године
Свештенство пред Гробом Христовим у храму Св. Александра Невског, на Велики Петак 2007. године
ХРИСТОВ ГРОБ