КРАЋИ ИСТОРИЈАТ
ХРАМА СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ У БЕОГРАДУ

Храм Св. Александра Невског у Београду (поглед са северо-западне стране, из улице Цара Душана)
Храм Св. Александра Невског у Београду
(поглед са северо-западне стране, из улице Цара Душана)

Првобитни храм Св. Александра Невског у Београду скромнијих димензија, дрвене конструкције испуњене опеком, подигнут је 1877. године на Дорћолу, на простору између улица Цара Душана, Дубровачке и Скендербегове. Тај храм је, урпкос противљењу Срспке Православне Цркве, био срушен 1891. године, наводно због урбанизације тог дела града.

Приликом копања темеља за данашњи храм, на дубини од пет метара, у иловачи, нађена је римска калдрма.

Освећење темеља данашљег храма Св. Александра Невског извршио је Митрополит Димитрије 12. маја 1912. године, у присуству престолонаследника Александра Карађорђевића.

Храм је саграђен у српско-византијском стилу по пројекту архитекте Јелисавете Начић, прве жене која је у Србији дипломирала на тек отвореном, архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду.

Првобитна градња, започета 1912. године, прекинута је у време Балканских ратова и Првог светског рата, да би била настављена 1927. године, али по пројекту донекле прерађеном од стране Пере Ј. Поповића и Василија Андросова.

Освећење новоподигнутог храма извршио је 23. новембра 1930. године Патријарх српски Варнава у присуству највећег приложника, ЊКВ Краља Александра Карђорђевића који је Храму даровао мермерни иконостас са троновима за краља и архијереје, првобитно намењен за цркву Светог Ђорђа на Опленцу. Краљ је, том приликом, цркви даровао и велику икону Св. Александра Невског, рад знаменитог пољског сликара Јана Матејке из 1890. године, затим улазна врата цркве, три тетрапода и велики полијелеј.

Иконе на иконостасу, као и две слике „Косовка девојка” и „Филип Вишњић” на улазним вратима храма, рад су сликарског атељеа Бориса Сељанка из 1930 . године. Икона Светог кнеза Лазара у северној апсиди храма, као и мале иконе српских владара на тетраподима, све уља на платну, дело су сликара Јована Бијелића.

У јужној апсиди храма су спомен-плоче Св. Цару Мученику Николају II Романову и руским добровољцима, а у северној апсиди храма, спомен-плоче краљу Петру I и свим жртвама палим за слободу српског Отачаства.

Храм је 1970-1973. године осликао јеромонах Наум Андрић, али је тај живопис нажалост, дотрајао. Поновно осликавање храма започео је сликар Миловај Бјелошевић 1998. фрескописањем олтарске апсиде.

Фасада храма Св. Александра Невског урађена је од вештачког камена са веома богатом декоративном пластиком и орнаментима који су реплике најлепших украса средњовековних српских манастира.

На северној спољној страни храма, код олтара, налази се мермерна спомен-плоча, на месту где су, у великом кратеру од авионске бомбе, сахрањена 242 лица погинула приликом бомбардовања од стране нацистичке Немачке 6. априла 1941. године.

Мали парохијски дом, саграђан 1964. године, од 100 квадратних метара и са подрумским простором, реконструисан је и уграђен у нову зграду парохијског дома чија је градња отпочета 19. маја 2002. године, а завршена 12. септембра 2003. године, када је и извршено његовог освећење.

Почетак изградње новог парохијског дома био је обележен чудесним догађајем. У прва три дана градње долетела су три роја пчела, један за другим, и населила се у црквеном дворишту, непосредно поред нове зраде. Ту су биле све док је трајала градња, а саћа су била пуна меда.

Нови парохијски дом, дело архитекте Милана Миловановића и архитекте Данка Поповића, из Београда, у коме се на више од 700 квадратних метара репрезентативног простора свакодневно организују разноврсне активности црквено-духовног садржаја убрзо је постао истински духовно-мисионарски центар града Београда.

Храм има пет парохија, пет активних свештеника и два ђакона као и Православну мисионарску школу.

Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског

Православну мисионарску школу при храму Св. Александра Невског основао је 1985. године тадашњи старешина храма протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић (1934-2010).

Прва предавања у Православној мисионарског школи била су катихуменског карактера у виду поучавања о основним истинама православне вере и живота, да би, касније, биле заступљене и теме из области литургике, догматике, апологетике, етике, историје васељенске Цркве и Српске Православне Цркве, уметности, националне историје и хришћанског живота у савремености.

Поред свештеника храма Св. Александра Невског у Православној мисионарског школи предавања су држали епипскопи и свештеници, професори Богословског факултета и Богословија СПЦ, као и млади православни мисионари, публицисти и православни хришћани-стручњаци из различитих области.

При Православној мисионарског школи, кроз коју је до сада поучено више од 5000 полазника свих узраста, сада делују: школа хорског црквеног појања, школа певничког појања, школа калиграфије, милосрдна секција, одбор  за заштиту верника од секташког деловања, наркоманије и алклохолизма и разних других врста зависности, катихуменсак настава – разговор са свештеником православна трибина, издавачка делатност „Образ светачки” и вокално-инструментална група.

Школска година у ПМШ траје од септембра до јуна сваке године. Крај сваке школске године обележава се свечано: поклоничким путовањем и Светом Литургијом у неком од српских манастира.

Од 1998. године Православну мисионарску школу уз помоћ братства храма, води протојереј-стварофор Вајо Јовић, који од 2001. године врши и дужност старешине храма Св. Александра Невског.

Храмовна слава је Пренос моштију Св. Александра Невског (12. септембар).

ХРАМ СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ У БЕОГРАДУ