ХОР СВЕТИ АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ

         Вишегласни хор Свети Александар Невски је црквени хор при храму Светог Александра Невског у Београду.
У летопису храма не постоје прецизни подаци о години оснивања хора, нити о континуитету у постојању, премда се, по понеком сачуваном документу, може тврдити да хор, у готово непрекинутом трајању, постоји и поје при храму од времена Другог светског рата; у архиви Хора сачуван је допис из 1943. године у којем се председник Црквене општине обраћа старешини цркве Светог Александра Невског са предлогом да протојереј Бранко Цвејић (професор латинског језика и веронауке, хоровођа и дугогодишњи наставник црквеног појања на Православном богословском факултету у Београду, одличан зналац и мелограф српског црквеног појања) од парохијана Храма састави хор који би певао на недељним и празничним богослужењима јер је црква „стицајем прилика остала без свога певачког хора, што се може сматрати као велики недостатак”.
Хор је једно време носио име “Станковић” и славио Видовдан; очигледно је постојала (досад документима непотврђена) веза са “Певачким друштвом Станковић” (осн. 1881). На бројним штампаним партитурама у хорској нототеци, међутим, у заглављу стоји “Хор Свети Александар Невски” или “Хор при храму Светог Александра Невског”. На предлог дугогодишњег председника хора (садашњег старешине храма) протојереја Ваје Јовића хор је променио, односно вратио име “Свети Александар Невски”.
Од средине 80-их година 20. века, тачније од времена оснивања Мисионарске школе при Храму, у време старешине протојереја-ставрофора хаџи Љубодрага Петровића хор је подмлађен и обновљен, и од тада се са сигурношћу може рећи да без прекида учествује у богослужењима. Од тог периода на овамо хор су водили диригенти Часлав Николајевић, Милорад Петровић, Павле Јанковић и, од Ђурђица 1997. године – Јелена Тонић.*

Концерт хора Св. Александар Невски у манастиру Каони, 2005. године
Концерт хора Св. Александар Невски у манастиру Каони, 2005. године

Основни смисао постојања Хора је учествовање на богослужењима – Хор редовно поје на недељној и празничној Литургији, неретко и на бденију уочи празника. Будући превасходно окренути богослужбеном контексту појања, трудимо се да, као црквени хор, што више учествујемо на служби, учећи и појући не само „сваконедељни”, васкрсни, утврђени репертоар Недељне Литургије већ и празничне песме – било да је реч о аранжманима разноврсних тропара, стихира и химни за мешовити хор било о једногласним записима традиционалног српског карловачког пјенија, „певнички” отпеваних. На тај начин хор негује и вишегласно хорско певање али и једногласну традицију српског црквеног појања која, уосталом, и чини основу потоњих хорских обрада из области духовне музике.
Музички репертоар Хора чине композиције српских и руских аутора – пре свих, Литургија и богослужбене песме Стевана Стојановића Мокрањца и Корнелија Станковића, не запостављајући српско средњевековно појање као ни композиције српских аутора чије стваралаштво није засновано на уметничкој надградњи традиционалног напева (Ј. Маринковић, М Тајчевић, Ст. Христић и други); опет, искључиво оне, које по својим музичким карактеристикама место могу наћи у богослужбеном току обреда.
Хор настоји да одржи континуитет у поклоничким путовањима у српске манастире пре свега ради учествовања у манастирским службама што продубљује и обогаћује како духовну суштину доживљаја појца-певача у служби тако и шири хоризонт познавања поретка и тока манастирског обреда што је често непознаница хорским певачима.
Хор је забележио бројне мање наступе у оквиру прослава годишњица манастира или цркава, промоција књига, духовних академија и смотри црквених хорова – Духовни сусрети у Вазнесенској цркви у Београду (учествујемо од 2007. г.), Духовна академија на Цвети у Богородичиној цркви у Земуну (учествујемо од 2005. године), Дани прота Васе Живковића у Панчеву (2009).
Целовечерњи концерт поводом десетогодишњице рада Јелене Тонић са хором, у форми поетско-музичке вечери „Вече беседа и напева,” приређен је у павиљону Цвијета Зузорић у Београду 16. фебруара 2008. године.
Чланови хора су махом музички аматери, од којих су многи прве кораке у хорском музицирању начинили управо у овом хору, а затим своје афинитете ка музици продубили, неки и школовањем у музичким школама.
Председник Хора је протојереј Бранислав Јелић.
Хор слави Светог Александра Невског (23. новембар/6. децембар).

Јелена Тонић,
диригент хора храма Св. Александра Невског

*Јелена Тонић (1969) дипломирала је на Одсеку за музичку педагогију на Факултету музичке уметности у Београду. На последипломским је студијама на Академији уметности у Новом Саду у класи професора др Данице Петровић. Запослена је као асистент на Одсеку за црквену музику и појање (Музичка Академија Источно Сарајево), на предметима Историја православне црквене музике и Анализа црквене вокалне литературе. Члан је хора Свети Александар Невски од 1993, а диригент од 1997. године.

ХОР СВЕТИ АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ