ЦРКВА СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ ОД ЧЕТВРТЕ ДЕЦЕНИЈЕ ХХ ДО ДРУГЕ ДЕЦЕНИЈЕ ХХI ВЕКА

Црква Светог Александра Невског од освећења до почетка Другог Светског рата

У четвртој деценији ХХ века црква Александра Невског наставља свој живот на данашњој локацији.

Наставиле су се особене везе дорћолског храма и краља Александра. Патријарх Варнава је, средином августа 1931. године, управо у цркви Александра Невског одслужио литургију у част десетогодишњице ступања краља Александра на престо. Поједине друштвене организације су свечано обележавале овај јубилеј, али сâм краљ је тада време проводио на одмору на Бледу.

У четвртој деценији, која је отпочела доношењем “октроисаног” устава 1931. године, Србију и Српску Цркву, на челу са патријархом Варнавом, очекивале су тешке године конкордатске кризе (1933–1938), убиство краља Александра, приложника дорћолске цркве Александра Невског, великог добротвора и покровитеља Српске Цркве, блиског патријарху Варнави и трагична смрт самог патријарха, кога је 1937. године наследио патријарх Гаврило (Дожић). Он ће на челу СПЦ бити све до своје смрти 1950. године.
Сама изградња цркве Светог Александра Невског пала је у период међуратног привредног и економског успона Југославије и јаке грађевинске делатности, од 1925. до 1930. године.

Тада је уређивано и окружење цркве; 1927. калдрмисане су околне улице. Одмах по завршетку цркве и нашу земљу захватила је тешка економска криза која је 1929. потресла свет. Жива градитељска делатност са почетка деценије јењавала је. Богатије украшавање ентеријера храма и живописање зидова морали су да сачекају боља времена.

Његово Краљевско Величанство Краљ Александар I Карађорђевић
Његово Краљевско Величанство Краљ Александар I Карађорђевић

Иако подржан од многих донатора, па и самог краља, пресељен у нову, репрезентативну цркву, дорћолски храм Светог Александра Невског у четвртој деценији има финансијских потешкоћа, па тако довршење храма у јуну 1931. из своје благајне, подржава и београдска Саборна црква.

Одбор за подизање цркве Александра Невског је, на седници 21. маја 1933. године, био угашен, јер је обавио задатак због кога је био формиран. Закључено је да је остао дуг Глиши Јосифовићу за ограду цркве, Милану Радојловићу за увођење централног грејања у цркви, али и инжењеру Рад. Тодоровићу за зидање цркве.

Панорама Београда (снимак из авиона, касне тридесете године 20. века)
Панорама Београда (снимак из авиона, касне тридесете године 20. века)

Ипак и тада је било добротвора који су поправили материјални статус дорћолске цркве. Удовица трговца Јоце Константиновића, Јелена, тестаментом је цркви Александра Невског 1937. оставила своју кућу у Кнеза Павла (29. новембра). Још средином шесте деценије свештенство цркве Александра Невског помиње ову “велику црквену добротворку” сваког 18. јуна, али она је преминула 1947, а у пролеће 1959. држава врши експропријацију ове зграде. Почетком осме деценије црква покушава да се супротстави експропријацији коју је над овим објектом извршила Општина Стари Град, а 1973. је црква Александра Невског добила решење о надокнади коју ће добити, јер Дирекција за реконструкцију града Београда руши ову зграду.

Окружење дорћолске цркве у четвртој деценији донекле се изменило.

Дуж Дунава градила се пруга, а 1937. године подигнута је, у непосредној близини цркве, Прва мушка гимназија.

Одлучено је да од 1935. године Летопис цркве Александра Невског води протојереј М. Ј. Путниковић.

Црква Светог Александра Невског од освећења до почетка Другог Светског рата