Судбина Дунавске капеле Светог Александра Невског после окончања Првог светског рата, и припреме за изградњу нове дорћолске цркве Светог Александра Невског

Судбина Дунавске капеле Светог Александра Невског после окончања Првог светског рата, и припреме за изградњу нове дорћолске цркве Светог Александра Невског

Убрзо по завршетку Првог светског рата, као одјек уједињења Јужних Словена и српских земаља 1. децембра 1918. године у Краљевину СХС, а самим тим и обухватања новом државом готово свих епархија Српске Православне Цр- кве, дошло је до промена и

Грађани Дорћола као приложници цркве Светог Александра Невског пре и после Првог светског рата

Грађани Дорћола као приложници цркве Светог Александра Невског пре и после Првог светског рата

У Србији се крајем XIX века формирала грађанска класа, развија се капитализам, јачају трговина, банкарство, индустрија, рударство. Краљевина добија мрежу железничких пруга, а у земљу и странци улажу свој капитал. Економски напредак учинио је да су последњих деценија XIX века

Грађани београдских и других општина, београдске цркве и Општина београдска као приложници новој цркви Светог Александра Невског на Дорћолу

Грађани београдских и других општина, београдске цркве и Општина београдска као приложници новој цркви Светог Александра Невског на Дорћолу

Осим са плоча на зидовима цркве, о приложницима уписаним као добротвори дорћолског храма, дознајемо и са спискова о прилозима парохијана и других верника из читаве Србије, сачуваним у црквеној архиви. Људи су цркви Светог Александра Невског често прилагали одређену суму

Краљ Александар Карађорђевић и краљица Марија као приложници и покровитељи цркве Светог Александра Невског на Дорћолу

Краљ Александар Карађорђевић и краљица Марија као приложници и покровитељи цркве Светог Александра Невског на Дорћолу

За стварање потпуне слике о судбини цркве на Дорћолу, важан је и однос регента, односно краља Александра према храму Светог Александра Невског у овој фази његовог настајања, као паралела старању, али и немару династије Обреновића испољеним према овом храму у XIX веку, Александар Карађорђевић је помажући прилоге добротвора храма и сâм учествовао у изградњи ове, као и многих других цркава у земљи, овом приликом преузевши улогу “главног ктитора”, “великог добротвора”, односно “највећег приложника”, на северном зиду наоса цркве Светог Александра Невског, на црној каменој плочи, уоквиреној рељефно украшеним рамом, натписом именованог као: “Највећи добротвор и приложник
храма Његово Величанство Краљ Југославије Александар I”.