*~*~* БОЖИЋ, БОЖИЋ, БЛАГИ ДАН, БЛАГОГ ХРИСТА РОЂЕНДАН! *~*~*

 

Рождество нам, Христе Боже твоје

Свет обасја, светлост знања то је,

Јер тад који звезда беху слуге,

Од звезде се научише друге

Теби само да клањатʼ се треба

Само Теби, Сунцу правде с неба,

Да си зора што од горе руди

О, Господе, нек те славе људи!

 

 [препев еп. Иринеја Ћирића]

 

Овим стихованим препевом божићног тропара свима који у своме срцу носе радост Рождества желимо да одзвук и усклик божићне катавасије – Христос се рађа - славите! Христос с небеса – у сусрет му изађите! – траје и траје, узносећи нам душу до путеводне звезде, и даље, у сретање Богомладенцу, макар до предворја небеса, где ангели и сад брује, непрестано нам поручујући: Слава во вишњих Богу, воспјевајте људије!

У прилогу, прелепа старовремска руска слика - Сочельник, илити Бадње вече, уметника В. Жданова, уз коју лепо иде и божићни песнички бисер А. Фета. Препев немамо, верујем да се разуме и овако.

 

Звезда сияла на востоке,

И из степных далеких стран

Седые понесли пророки

В дань злато, смирну и ливан.

 

Изумлены ее красою,

Волхвы маститые пошли

За путеводною звездою

И пали до лица земли.

 

И предо мной, в степи безвестной,

Взошла звезда твоих щедрот:

Она свой луч в красе небесной

На поздний вечер мой прольет.

 

Но у меня для приношенья

Ни злата, ни ливана нет, -

Лишь с фимиамом песнопенья

Падет к стопам твоим поэт.

 

[Афанасий Фет, 1887]

 

Последња строфа као за нас да је писана – у нас, за дарак, ни злата, ни смирне нема; само са тамјаном пјеснопјенија, пред ноге Твоје, падамо ми, појци.

 

*~*~* ХРИСТОС СЕ РОДИ!*~*~*

*~*~*ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!*~*~*

 

Ј.А. Тонић

БОЖИЋ, БОЖИЋ, БЛАГИ ДАН, БЛАГОГ ХРИСТА РОЂЕНДАН!