БИТКА НА НЕВИ 1240. ГОДИНЕ ‒ ПОБЕДА НАД ШВЕДСКИМ КРИЖАРИМА

1239. године Свети Александар Невски ступи у брак са Александром, ћерком Полоцког кнеза Брјачислава. Венчање је одржано у Торопцу (у Псковској губернији). Он прослави две свадбене гозбе, које се тада називаху „каша“, једну у Торопцу, а другу у Новгороду, пожелевши да подели своју породичну радост са народом, и народ се веселио и радовао, дивећи му се и поносећи се својим кнезом.

Породична радост, ипак, не потисну из мисли Светог Александра бриге кнежевске. Тек што се заврши свадбено славље, проницљиви кнез Александар, уз опште народно саветовање, поче градити тврђаве на западним границама Новгородске земље, да се заштити од неочеки- ваних напада. А с обзиром на то да није могао очекивати помоћ ниоткуда, он, као и стари кнез Свјатослав, стаде сакупљати војску одважних ратника, „људи бескрајне неустрашивости „и са необичним стрпљењем их је обучавао војничком умећу“. И „беше много храбрих ратника код кнеза Александра“, говори летописац, „као дрва кедрових у цара Давида“; и „беху срца њихова као срца лавовска“.

Бриге Светог кнеза показаше се као сасвим благовремене. Не остаде он задуго без посла… Непријатељи устадоше на Новгород, један за другим…

Први нападоше Швеђани. Огромна војска, коју сакупи шведски краљ са благословом рим- ског папе, после дугих припрема, напослетку се укрца у бродове, и у лето 1240. године доплови на Неву, рачунајући на то да ће преко Ладошког језера и Волхова заћи дубоко у Новгородску земљу. На челу ове војске стајаше краљев зет Биргер.

Зауставивши се код ушћа Ижоре (речица у Санкт-Петербуршкој губернији), Биргер,“погордивши се“, посла да јаве Александру овако: „Изађи против мене, ако ми се можеш супротставити! Ја сам већ овде, и поробио сам земљу твоју“.

Св. Александар Невски прима благослов од Св. Спиридона
Св. Александар Невски прима благослов од Св. Спиридона у храму Св. Софије Новгородске уочи битке на Неви 1240. године

Али, овај надмени изазов не помути младог јунака: „Витешка снага пробуди се у њему. Запламте му се срце. Ево тог великог подвига, на који га позва његова света дужност. Непријатељи долазе да причине патње драгој родној земљи и да искорене веру. Много их је, али они су пљачкаши… Многи од њих ни сами не верују у исправност свога дела, а нечиста савест је лош савезник“.

Није се смело одуговлачити… Непријатељ беше близу… Помоћи не беше ниоткуда. И Свети Александар, давши неопходна наређења својим војницима да буду спремни за поход, пожури у саборни храм Св. Софије.

Дошавши у храм, он паде на колена испред олтара и пламеном молитвом се обрати Богу-је- диноме Избавитељу свих људи: „Боже славни и праведни! Боже велики и силни!“ ‒ са сузама се молио он Свевишњем. „Боже превечни! Ти Који си створио Небо и земљу и поставио границе на- родима, и Који си нам наредио да живимо не прелазећи на туђе земље… И сада, Владико премилостиви, почуј речи гордог варварина овог који се хвали да ће уништити свету веру православну и да ће крв пролити хришћанску, погледај са Небеса и види, и посети виноград Свој и суди онима који ме вређају, и загради пут онима који се боре против мене, и узми оружје и штит и стани у помоћ мени, да не кажу непријатељи наши, где је Бог њихов? Јер си Ти Бог наш и у Тебе се надамо!“

Заједно са Светим кнезом молио је Бога да дарује помоћ у делу праведном и Светитељ новгородски Спиридон, окружен народом збуњеним и уплашеним.

Приневши топлу молитву Богу, Св. Александар узе благослов од владике Спиридона и, бришући сузе, али у ведром расположењу, изађе из храма. Оснажен молитвом, он се обрати са речима охрабрења својој малој дружини. Беше кратак, али испуњен снагом и вером говор његов: „Браћо!“ ‒ рече он својим саборцима ‒ „Бог није у сили, него у правди! Сетимо се речи псалмопевца: Једни се хвале колима, други коњима, а ми Именом Господа Бога нашега… Не бојмо се мноштва оних који војују против нас, јер је са нама Бог!“

Говор Светог кнеза одушеви народ и војску. Сви беху уверени у победу праведног дела. Сви беху уверени да Бог неће оставити без Своје помоћи благочестивог кнеза који положи на Њега све своје наде. Владика благослови дружину за полазак у свету битку за веру, и она храбро крену са својим кнезом низ Волхово. У Ладоги придружише им се Ладожани, који помагаше Великом Новгороду. Швеђани, међутим, нису очекивали отпор у непосредној близини. Они и не мислише да су им Новгороци за петама.

Распоред руских и шведских снага
Распоред руских и шведских снага пред почетак битке на реци Неви 1240. године

Привезавши бродове уз обалу, они разапеше шатре и одмараше се да у пуној снази навале на Ладогу, да је освоје, а затим да крену на Новгород. Нападу од стране Александра, они су се најмање надали, кад изненада 15. јула 1240. године, на дан када се слави Св. кнез Владимир, који просвети Руску земљу Светим Крштењем, Свети Александар Невски појави се у близини места на коме се беше сместио непријатељ. Овде Свети Александар неочекивано доби уверење о небеској помоћи у предстојећој бици. Новгородци су имали обичај да поставе стражу на месту, на коме се Нева улива у море.

Св. Александар Невски у боју
Св. Александар Невски у боју

Пред долазак Швеђана на челу те страже беше ижорски старешина Пелгусије. Он беше крштен човек и крштено име му беше Филип. Без обзира на то што је Пелгусије живео међу грубим незнабошцима (Ижорци су били пагани), он свето испуњаваше све завете Хришћанске вере и беше верни слуга Новгорода. Испитавши подробно положај Швеђана на Неви, Пелгусије пожури у сусрет Александру и исприча му то што је имао испричати о Швеђанима, а затим додаде: „Читаву ноћ проведох без сна, мотрећи на непријатеље. И тек што стаде излазити сунце, чух страшну буку на мору. Пођох да видим шта је, и видех: плови по мору лађа. По боковима седели су људи и замахивали веслима; но не видех лица њихова, јер су била обавијена маглом која се простирала изнад мора. Посред лађе стајали су Свети Мученици Борис и Гљеб у црвеним одеждама, држећи један другоме руке на раменима. И говори Свети Борис – Мученик брату своме Гљебу: „Брате Гљебе, нареди да веслају брже, да стигнемо у помоћ сроднику своме, великом кнезу Александру Јарославовичу!“ Видевши ово чудесно виђење и чувши Свете Мученике, ја задрхтах од страха, и лађа нестаде пред очима мојим. Обрадова се срце кнезу док је слушао речи ове. У дубоком умиљењу, прожет увереношћу у помоћ Божију, Александар тихо рече Пелгусију: „Не говори никоме о овоме, док не видимо славу Божију!“

Тог истог дана, 15. јула, у 11 часова, када се магла по изласку сунца помало разиђе, Св. Александар, „као Божија олуја“ устреми се са дружином храбрих Новгородаца и Ладожана на Швеђане. Међу Швеђанима настаде пометња. Ратници њихови летеше с краја на крај по оружје и оклопе, а Новгороци их секоше мачевима и секирама. Много беше храбрих ратника, који показаше овде своју јуначку одважност. Блиски људи Биргера узеше под руку његовог младог сина, и поведоше га на брод да га спасу од погибије.

Св. Александар Невски у боју
Св. Александар Невски у боју

Новгородац Гаврило Олексич појури на коњу за њим, у стопу. Кроз гомиле ратника проби се он до шведског брода и скочи на бродски мостић, који беше спуштен на обалу. Швеђани га гурнуше, заједно са коњем, у Неву. Гаврило се извуче из воде и на коњу појури дуж обале, ухвати се у коштац са војводом Спиридоном и уби га.

Други Новгородац Миша, са пешадијом, нападе три брода и потопи их…

Сâм Александар се борио неустрашиво, све је видео и свуда је стизао. Приметивши да Биргер бежи, Свети Александар га појури. Са изузетном одважношћу се бацивши на њега, Алек- сандар му зададе тежак ударац по лицу, и по речима летописца ‒ „удари му жиг на лице“.

Битка је трајала до вечери. Како приповеда летописац „беше бој веома силан, ужасан и страшан“.

Разбијени на свим борбеним тачкама Швеђани се дадоше у бекство, оставивши за собом мноштво мртвих, док са друге стране, у војсци Новгородаца беше убијено само двадесет људи.

Тако мало је стајала Новгородце ова славна победа.

Непријатељ је изгубио битку. Најхрабрији витезови у њиховој војсци били су побијени. Они који остадоше живи, када наступи ноћ, на брзину ископаше гробове и покопаше изгинуле, и потом се, у зору, укрцаше на бродове и отпловише назад у своју земљу…

Након победе, Свети Александар се врати у Новгород. Цео народ новгородски изађе у сусрет победнику, који је спасао Православну веру отаца својих… Али, Свети Александар, као прави Хришћанин, у смирењу, не усуђиваше се приписивати победу својој храбрости; толико неочекивана она беше. Он је био уверен да заједно са њим поразише непријатеље и Анђели Божији, и по повратку своме у Новгород он најпре пожури у саборну цркву Св. Софије да изрази топлу захвалност Богу.

„Благодарим Ти, Владико преблаги“ ‒ молио се Свети Александар ‒ „прослављам пресвето Име Твоје, јер ниси оставио мене, слугу Твога, и од непријатеља наших избавио си нас. Њих уз- дизаху и величаху ‒ они падоше, а ми устадосмо и исправисмо се!“

Захвално потомство за ову чувену победу, коју смо описали, покрај реке Неве, увенча Светог Александра занавек славним именом „Невски“.

БИТКА НА НЕВИ 1240. ГОДИНЕ ‒ ПОБЕДА НАД ШВЕДСКИМ КРИЖАРИМА