***БАДЊИ ДАН – БОЖИЋ***

БАДЊИ ДАН

Субота, 6. јануар

· 17 ч . Налагање бадњака и Бденије (Повечерје с јутрењем)

БОЖИЋ – РОЖДЕСТВО ХРИСТОВО

Недеља, 7. јануар

· 9 ч. Литургија св. Василија Великог

***ХРИСТОС РАЖДАЈЕТСЈА, СЛАВИТЕ!***

САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Понедељак, 8. јануар

· 9 ч. Литургија

 

… Због свега тога, дан рођења Бога Логоса у телу, Божић, јесте празник диван и чудесан по величини, по тајанствености, по свесмислу. Празнујући Божић ми у ствари признајемо и прослављамо једини прави смисао људског бића, људског духа, људске мисли, људског осећања, људског живота. Јер на Божић „заблиста свету светлост разума“, заблиста свету светлост божанског разума, божанског знања, божанског смисла, и зали сав овај свет с краја на крај. 3али, и обасја нам, и откри нам вечни смисао овога света и човека у њему.

На Божић нам је откривена и осмишљена и тајна човека, и тајна земље, и тајна неба над земљом. И човек нам је мио, јер је Логосов; и душа човекова нам је мила, јер је Логосова; и мисао човекова нам је мила, јер је Логосова; и осећање човеково нам је мило, јер је Логосово; и живот човечји нам је мио, јер је Логосов; и свет нам је мио, јер је Логосов; и небо нам је мило, јер је Логосово.

Рођењем Логоса у телу рођен је на овај свет сав Бог, сва Истина Божја, сва Правда Божја, сва Љубав Божја, све Добро Божје, зато сви гладни и жедни Бога и његове Правде у слатком подвижничком усхићењу довикују свима бићима и свима тварима:

Христос се роди!

а из христочежњивих дубина бића и твари одјекује бурно:

Ваистину се роди!

[Ава Јустин, Еванђеље неба и земље – Божићна размишљања, 1935.]

… и ево, од првог великог празника у божићном посту – Ваведења, преко наше хорске славе, па лепе и важне вечери у којој смо сажели – песмом и причом – све што знамо о нашем Хору, узгред прославивши и Никољдан, као какве патерице хорске славе, у дому нашему – поново хорски окупљени, па до саме завршнице тихорадосног Поста, чини ми се, као да је протекло десет дана. Можда зато, што све ове дане повезује тај неугасли кападокијски усклик из дубине од седамнаест векова, усклик св. Григорија Богослова: Христос раждајетсја, славите!

Ишчекујемо сада Бадњи дан, са својом словенски мистичном топлином и радошћу пре рождественске радости; а потом и тиху ноћ, свету ноћ … у којој ће нас обрадовати „дете младо, што је од пре века – Бог.”

Ове године, у непрестаној а благотворној динамици црквеног типика који пркоси свакој рутини – наместо Златоустове – Божићна Литургија св. Василија, разуме се, са свим блиставо лепим бисерима рождественске химнографије уз то.

Онда - до Бадње вечери, на старом месту, на степеницама парохијског дома, са веееликим окићеним бадњаком, рипидама, барјацима, прапорцима … о, да, браћо, и те како нам душу веселе поред књига и ти дивни прапорци, чији рески звон се меша са „Рождество Твоје…”, преплиће се са циком деце, пресијава се у вечери као и шарене свилене бомбоне на бадњаку, допуњава дирљиву здравицу старешине Цркве, поиграва се варницама које свуд уоколо праште око наложеног бадњака на степеништу Храма …

„Припреми се Витлејеме, отвори се свима Едеме, радуј се Еуфрате, јер Дрво Живота у пећини процвета од Дјеве!”

Принесимо, попут мага персијских изображених на приложеној фресци из Кападокије (XIIв.) као скроман дарак овом слављенику, своју песму; на то смо позвани.

Ј.А. Тонић

БАДЊИ ДАН – БОЖИЋ