АРХИТЕКТУРА ЦРКВЕ СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ (3)

* * *

Капители четири носећа стуба која држе лукове испод куполе украшени су са све четири стране једнакокраким крстовима израђеним у рељефу. Краци крста се завршавају са два зрака, а на пресеку кракова крста је израђена розета. Испод крста се лево и десно шире две палмине гране.

При пројектовању планирано је да се прераде капители и стубови и да се изради још један недостајући стуб,17 очигледно припремани још за цркву по плану Јелисавете Начић.

* * *

Под у цркви је, вероватно још пре освећења храма, решен скромним по- плочавањем тамноцрвеним и плочицама боје слоноваче које су у четвртој и петој деценији XX века коришћене за поплочавање кухиња и купатила у београдским становима. Овај податак још једном указује на скромну финансијску ситуацију у којој је Црква била у време довршења ентеријера дорћолског храма.

Од првобитно планираног мермерног пода у овом материјалу израђен је степеник који одваја источни део храма од осталог дела наоса, односно читав ис- точни травеј.

* * *

Изгледа да је, према плану Андросова, како би се надокнадило одсуство живописа на зидовима храма, ентеријер цркве био плански осветљен кроз раз- нобојна стакла која су била постављена на прозоре.

Прозори у храму су розете са скулпторалним орнаментима и монофоре, нешто уже и више у тамбуру куполе, нешто ниже у наосу и олтару. Прозори су вертикално подељени у две зоне и по хоризонтали у још десет сегмената. На сва- ком од четири укрштању хоризонталних и вертикалних граничника уметнуто је и кружно стакло. Слично је решење и прозора у куполи, само су они виши за један пар сегмената и имају један кружни отвор више.

Крајем XX века су се тек понегде, после разарања и бомбардовања током Другог светског рата, али и дуготрајне изложености зубу времена, сачувала цр- вена, жута и плава стакла која наводе на закључак да се овим једноставним ре- шењем тежило постизању ефеката витража.

Почетком осме деценије, приликом обнове електричне мреже у цркви и припрема за осликавање храма, откривено је тридесет сијаличних места у куполи, која тада већ нису била активна. Одлучено је да се она не оспособљавају,18 али овај занимљив податак допуњава слику о првобитној замисли постизања ефекта светлости у куполи.

* * *

Црква и нови парохијски дом - поглед са западне стране.
Црква и нови парохијски дом – поглед са западне стране.
Црква и нови парохијски дом - поглед са северо-источне стране
Црква и нови парохијски дом – поглед са северо-источне стране
Улаз у порту цркве Св. Александра Невског
Улаз у порту цркве Св. Александра Невског

Црква Светог Александра Невског је пројекат у коме Василиј Андросов сарађује са Пером Ј. Поповићем.

Пројекат су завршили Андросов и Душан Бабић, а сарадњу са Пером По- повићем, после цркве Александра Невског, Андросов није наставио.

Андросов и Поповић су сарађивали још од 1926, прво на цркви Петра и Павла у Доњој Лакошници код Лесковца, изведеној, као Александро-невски храм 1930. године.

* * *

Пројекат нове цркве у Београду за Дунавски крај, лист 8, из збирке пла- нова Архитектонског одељења Министарства грађевина бр. 256 потписали су да су га “прерадили” Пера Ј. Поповић и Василиј Андросов 18. септембра 1926. године.

Раније је постојао став да је за изглед и основну структуру грађевине за- служна Јелисавета Начић, ауторка пројекта из периода пре балканских ратова.20 Из документације о градњи храма и планова види се да је септембра 1927. пред- виђено рушење постојећих темеља,21 па је градња започета изнова.

Комисија у саставу архитекта Димитрије М. Леко, инжењер Душан Глишић и други, септембра 1927. прегледала је стубове за цркву Александра Невског да би се установила њихова носећа снага и адекватно наставио посао. У предрачуну је било предвиђено рушење старих зидова, копање и одношење земље, замену зидова од цигле носачима од армираног бетона – дакле велике измене које указују на потпуну промену плана Јелисавете Начић и формирање новог пројекта.22 Нешто раније и овлашћени инжењер, предузимач, Стеван Младеновић из Ћуприје јула 1927. потврдио је надзорном архитекти Министарства грађевина да су у плану цркве из 1912, изведеном до нивоа приземља, постојале нише ду- бине 15 сантиметара, које су сада испуњене бетоном.

Претпоставља се да су се исправке плана Начићеве односиле на осавре- мењавање техничких детаља и материјала, на обогаћивање фасада, али и битне измене у односу подужне осе и ширине храма, при чему је оса исток – запад продужена у односу на осу север – југ, на пропорције кубета и звоника, који је постао монументалнији, те решење кровних покривача – где је бетон заменио опеку, односно првобитне дрвене кровне конструкције, монументалнији изглед екстеријера, који је требало да задовољи потребе репрезентативног престоничког храма, и ширење простора ентеријера, што је захтевало копање дубљих темеља, ојачавање и скидање старог сокла, проверу стубова као и измену у самој основи. Дакле оригиналност и ауторство коначног пројекта дорћолске цркве ни у ком случају не могу бити спорни.

АРХИТЕКТУРА ЦРКВЕ СВ. АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ (3)