АРХИТЕКТУРА
ЦРКВЕ СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ

Куполе цркве Св. Александра Невског (поглед са југо-запада)
Куполе цркве Св. Александра Невског (поглед са југо-запада)

       Порта дорћолске цркве заузима велику парцелу између четири улице која формира простор сличан тргу, односно скверу.1
Данашњи изглед екстеријера храма је вешто уклопљен у урбани простор заслугом аутора коначно изведеног пројекта цркве Светог Александра Невског, Василија Андросова и Петра Ј. Поповића.
Примат у дефинисању коначног архитектонског решења данашња наука даје Василију Андросову који је пројекат довео до краја.2 Инспиришући се српском и византијском архитектуром средњег века ни у свом пројекту дорћолског храма Андросов не копира ни један конкретан споменик, већ креира нову, аутентичну целину, превазилазећи једноставну компилацију средњовековних споменика. Његов приступ српском црквеном архитектонском наслеђу је паралeла ономе што у сфери иконописа и живописа у исто време ради Дворска екипа уметника руских емиграната ангажованих на проучавању српског средњовековног сликарства у оквиру припреме опленачких мозаика. Тако се у Андросовљевом дорћолском пројекту јасно виде резултати његовог проучавања средњовековне традиције и ауторов савремен дијалог са уметничким наслеђем.
Аутори су били инспирисани складним формама храмова моравске групе, како у конструкцији, пропорцијама, тако и у декорацији фасада.
Још у првој верзији на данашњој локацији црква Александра Невског је пројектована у форми триконхоса, па је тако и Андросов за дорћолску цркву задржао форму триконхоса и развијеног уписаног крста произашлог из традиције моравског стила.
Конхе су изнутра обрађене полукружно. Олтарска и две певничке апсиде на југу и северу споља су петостране.
Са запада се у цркву улази кроз припрату изнад које је галерија за хор и звоник, као пандан осмостраној куполи изнад наоса.
Кров је прекривен бакром који је временом добио зелену патину.3
Александар Кадијевић истиче да је решење цркве са уским пролазом, готово ходником, између припрате и наоса, примењено и у дорћолском храму, типично за градске цркве Андросова.4 Можда би се за ово структурално решење, као и за застакљени трем са троја врата на улазу у храм, узрок могао тражити у ранијим Андросовљевим пројектима сакралне архитектуре рађеним за оштру климу у Русији, чиме се спречавало нагло продирање хладног ваздуха у наос приликом
отварања главних црквених двери.
Изгледа да је улаз у храм кроз ову застакљену преграду првобитно био замишљен кроз двокрилна врата у средини преграде која формира “антре”. Крајем ХХ века ова врата у оси царских двери и главног западног улаза у храм су дуго била блокирана. У цркву се улазило и излазило кроз северна и јужна бочна једнокрилна врата.
Сачувани су планови Василија Андросова детаљно разрађене застакљене преграде коју је он назвао “тамбур”.5 Стилски она је била усклађена са детаљима иконостаса, а застакљене површине су пројектоване у сложенијим формама комбиновањем правоугаоних сегмената и кружних окулуса у складу са застакљивањем прозора храма. Овај пројекат, вероватно због недостатка средстава није био у потпуности реализован.
Поједини аутори стилску целину дорћолске цркве оцењују као академску и хладну, еклектичну. Неки критичари, савременици изградње храма, замерајући композицији неразрешен однос куполе и звоника, који конкуришу један другоме, целину су описивали као “лошу копију Лазарице”.6
У периоду од маја 1925. до маја 1928. разматран је проблем односа куполе и звоника. У пролеће 1928. Комисија у којој су били Никола Краснов, Девић и Тадић, по наређењу Министарства грађевина, на терену проучава однос кубета и звоника и предлаже да се купола повиси за 1,50 метар,7 постојало је решење да се испод крова куполе уметне фриз розета. Главни пројектант Пера Поповић, 1. јуна 1928. године, обратио се Одбору за подизање Дорћолске цркве: “г. Андросов, архит. Мин. грађ., који је са мном поправио предратни план за Дорћолску цркву, и поднео ми је скице за изглед високог кубета, рађен на захтев тога Одбора.”8
Архитекта Поповић се жестоко борио за свој пројекат и захтевао је да се он сагледава као јединствено уметничко стилско дело које се при извођењу само може допунити, а не мењати по укусу одбора. Залагао се за функционалност ентеријера цркве и веома супротстављао накнадним изменама у пропорцији куполе.9

Као коаутор пројекта храма Александра Невског, Поповић истиче као главне квалитете архитектуре дорћолске цркве управо “строго стилску” доследност и “стилски чисто” решење целине.10

Црква Св. Александра Невског (панорамски поглед из улице цара Душана)
Црква Св. Александра Невског (панорамски поглед из улице цара Душана)
Улаз у порту цркве Св. Александра Невског
Улаз у порту цркве Св. Александра Невског

  1.  Б. Вујовић, Дорћол …, 142.
  2. А. Кадијевић, Василије …, 207.
  3.  Б. Вујовић, Дорћол …, 143; Б. Вујовић, Београд …, 172.
  4. А. Кадијевић, Василије …, 218.
  5. На драгоценом открићу планова и могућности да их публикујем захваљујем господину Милошу Јуришићу.
  6.  A. Kadijević, Наведено дело, 159–160, 163–165; А. Кадијевић, Василије …, 209–211.
  7. Архив Југославије, Министарство грађевина Краљ. СХС, документ бр. 14620 од 23. маја 1928.
  8. Архив Југославије, Министарство грађевина К. Ј. 62, Општа архива, Цркве, Александар Невски у Београду 1926–1936, Фасцикла бр. 1495, документ бр. 15645 од 2. јуна 1928.
  9.  З. Шипка-Ергелашев, Наведено дело, 169.
  10.  A. Kadijević, Наведено дело, 159–160, 163–165; А. Кадијевић, Василије …, 209–211.
АРХИТЕКТУРА ЦРКВЕ СВ. АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ (1)