Српско подворје у Москви и слање руских добровољаца
у Српско-турски рат

На Балкану се у последњој четвртини XIX века одигравају бурна политичка превирања. Источна криза прераста у отворене ратне сукобе 1876–1878. Србија и Црна Гора 18. јуна 1876. године ушле су у ослободилачки рат да би помогле српске устанике у Херцеговини који су се од 1875. године борили против турске власти. Српски кнез, Милан Обреновић, одскора “руски зет” послао је митрополита Михаила у Русију да од руске владе, која је обећала да ће у евентуалном сукобу са Турском подржати Србију, тражи зајам за ослободилачки рат са боље наоружаним и опремљеним непријатељем. У Србију долазе и добровољци гарибалдинци, добровољци из Норвешке, Бугарске, Црногорци, бројни Срби, али и Чеси из Аустро-Угарске, и Руси.

По избијању Српско-турског рата српско подворје у Москви, као и Одбор словенског добротворног друштва, сакупљају добровољне прилоге за помоћ породицама погинулих српских војника, али и за ратне расходе братске Србије. Међу доброчинитељима било је и руских старообрјадаца (старовераца). Србе је за време Српско-турског рата, тако, помагао и московски трговац, Тимотије Савич Морозов.

У Киро-јовановској цркви служе се молепствија за победу над Турцима. Српско друштво црвеног крста чија је висока заштитница била кнегиња Наталија Обреновић, тада покровитељка и Српског друштва у Русији, обраћа се за помоћ руској великој кнегињи Александри Петровни.

На иницијативу Н. Н. Дурново, као председника Словенског комитета, учесника у оснивању српског подворја у Москви, уочи избијања Српско-турског рата, 7. априла 1876. године, руске власти у Србију шаљу генерал-лајтнанта Генералног штаба, члана Государственог Совјета, Михаила Григоријевича Черњајева, да руководи српском војском и руским добровољачким јединицама.

Михаил Черњајев 15. маја 1876. године, после прегледа српско-турске границе, добија српско држављанство, генералски чин у српској војсци и место команданта Моравске војске – главне оружане снаге Србије, те поново одлази на југ и прегледа утврђења код Делиграда. Рат са турском отпочиње месец дана касније – 18. јуна.

У штабу Черњајева нашли су се и генералови познаници, многи храбри, али и авантуризмом, словенофилством и романтичарским идејама занесени руски добровољци.

Руски добровољци у Србији 1876. године
Руски добровољци у Србији 1876. године
Генерал-лајтнант Михаил Г. Черњаев, командант Моравске војске – српских регуларних и руских добровољачких јединица у Српско-турском рату 1876. године
Генерал-лајтнант Михаил Г. Черњаев, командант Моравске војске – српских регуларних и руских добровољачких јединица у Српско-турском рату 1876. године
Српско подворје у Москви и слање руских добровољаца у Српско-турски рат