Hram-stara-fotka
Историјат храма Светог Александра Невског датира још из времена избијања рата између Србије и Турске.

Изражавајући жељу да помогну својој јужнословенској браћи, руске власти доносе одлуку да у Србију пошаљу генерал-лајтнанта, члана Государственог совјета и Војног совјета Михаила Григоровича Черњајева, са задатком да преузме руководство над српском војском и руским добровољачким јединицама. Међу руским добровољцима, словенофилима, налазио се и Николај Николајевич Рајевски, Толстојев узор за јунака Вронског у роману „Ана Карењина“, који је погинуо у борби са Турцима код Алексинца 1876. године.

hram-razglednica-740px

Hram Aleksandra Nevskog 2

ВОЈНИ ШАТОР

Руски добровољци са собом доносе у Србију и покретну капелу, војни шатор – цркву посвећену Св. Александру Невском, која је била стационарена испред зграде Београдског универзитета. Освештао је београдски Митрополит Михаило 19. септембра 1876. године.

С обзиром на то да су се у њој вршила богослужења, војници причешћивали пред полазак на фронт, вршила опела погинулих, војна црква је у складу са потребама војске била премештана по фронтовима.

По завршетку рата 1876-77. године, премештена је у круг велике касарне у Београду. Руски добровољци су је поклонили Србији и Београду приликом њиховог повлачеља из земље.
Шатор црква је продата на лицитацији 1877. године, а црквене ствари су у већем делу пренете у Саборну цркву. Нешто касније, након изградње цркве Александра Невског на Дорћолу, премештене су у њу.

Митрополит Михаило ја благословио изградњу првобитне цркве Св. Алаксандра Невског 1877. године на Дорћолу, на простору улице Цара Душана, Добровољачке и Скендербегове. Међутим, по свој прилици да су политичка превирања у земљи, тачније аустрофилска политика династије Обреновић, утицала на то да се храм посвећен руском светитељу на дан свог освећења 1. октобра 1891. године сруши, наводно због урбанизације и регулације улица, уз обећање да ће се градити нови.

На том простору изграђена је Основна школа „Јанко Веселиновић“ у којој је импровизована капела Св. Александра Невског. Касније ја премештена у Дом Светог Саве (данас факултет за физику).

Темељи новог храма, које је осветио Митрополит београдски Михаило, постављени су 1894. године на месту улице Добрачине и улице Цара Душана. Градња је, међутим, обустављена у периоду од годину дана, јер су се темељи показали нестабилним због подземних вода. По обављеној санацији, Митрополит Михаило поново освећује темеље, посвећујући цркву Св. Симеону (Немањи). Споменицу коју је том приликом прочитао окупљеном народу, потписао је Краљ Александар Обреновић. Ипак, због клизишта, црква никад није подигнута на овим темељима.

crkva-svetog-aleksandra-nevskog-2

Зидање данашњег храма посвећеног Св. Александру Невском отпочиње након династичких промена у земљи. Наиме, руско-српски односи јачају доласком на власт династије Карађорђевић која се ородила са Романовима удајом српске принцезе Јелене за руског великог кнеза Јована Константиновича.

Црква је подигнута на месту које је данас ограђено улицама Цара Душана, Француском, Скендербеговом и Доситејевом. Освећење темеља данашњег храма извршио је Митрополит Димитрије 12. маја 1912. године у присуству престолонаследника Александра Карађорђевића који је положио камен темељац нове цркве на Дорћолу.

Важно би било споменути да је у току градње пронађена римска калдрма на дубини од пет метара у иловачи.

Црква је грађена у српско-византијским стилу по пројекту архитекте Јелисавете Начић. Предузимач радова био је Ото Голднер, тада већ познат као аутор српско-византијске фасаде преузете из средњовековне моравске архитектуре. Градња је, међутим, обустављена услед Балканског и Првог светског рата, а настављена је 1927. године по прерађеном пројекту Начићеве. Прерадили су га Пера Ј. Поповић и Василије Андросов. Патријарх српски Варнава је у присуству Краља Александра Карађорђевића извршио освећење 23. новембра 1930. године.

УНУТРАШЊОСТ ХРАМА

Краљ Александар И Карађорђевић је цркву даровао иконостасом од мрамора из цркве Св. Ђорђа на Опленцу, као и троновима за Краља и Архијереје и иконом Св. Алаксандра Невског, делом чувеног пољског сликара Маћејке.

Иконе на иконостасу су рађене у атељеу сликара Бориса Сељенка.

Црква је живописана у целости ал-фреско техником 1970. године. Аутор живописа је јеромонах Наум Андрић, а славске дане, како пише на зиду цркве, завршио је његов ученик Миомир Кнежевић 1973. године.

У унутрашњости храма налазимо неколико спомен плоча. На северној апсиди је постављена велика спомен плоча на којој пише: „Највећи добротвор и приложник храма његово Величанство Краљ Југославије Алаксандар И“, као и спомен плоча Петру Великом Краљу ослободиоцу и спомен плоча свим жртвама палим за слободу и величину наше отаџбине. На десној страни, у апсиди, налази се спомен плоча Николи другом Цару и мученику и Краљу Александру И коју су подигли питомци. Ту су се до Другог светског рата чувале и руске ратне заставе које је непријатељ уништио.

Као и већина београдских цркава, 1941. године претрпела је оштећења приликом бомбардовања Београда. У великом кратеру од авионске бомбе на северној страни у висини леве певнице, сахрањено је двеста четрдесет и двоје људи погинулих у склоништу недалеко од порте цркве. Место је обележено спомен плочом на зиду храма изнад заједничке гробнице.

Данашњи изглед црква добија 1998. године када су реновирани фасада и кров. У том периоду урађен је и нови фрескопис, с обзиром на то да је стари пропао. Радове је извео академски сликар Милован Бјелошевић.

МИСИОНАРСКА ШКОЛА

Посебну пажњу треба посветити делатности Православне мисионарске школе при храму која је активна од 1985. гоине. Њен оснивач је протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић, тадашњи старешина храма.

У почетном периоду развитка школе њен рад се односио на организовање предавања и разговора у циљу верског образовања полазника. Предавања су почевши од 1986-87. године држали професори богословија и Богословског факултета међу којима су др Атанасије Јевтић, др Амфилохије Радовић, др Иринеј Буловић, др Данило Крстић, др Лазар Милин, др Владета Јеротић и многи други.

Почетком деведесетих година школа доживљава нагли процват, услед чега се указала потреба за ширењем њених делатности. У зависности од потреба, интересовања и склоности полазника основана је, пре свега, катихуменска настава и то предкрштењска и послекрштењска.
На почетку је часове држао о. Љубодраг Петровић, а касније су то преузели старешина храма о. Вајо Јовић који је у ту сврху приредио и „Православни хришћански катихизис за катихумене“, затим о. Бранислав Јелић, као и о. Радивој Панић.

Изузетно посећене трибине које се одржавају суботом воде углавном теолози, али и многе друге угледне личности из културног живота. За децу школског и предшколског узраста организовани су часови веронауке при школи.

Милосрдну секцију води о. Радивој Панић чији чланови организовано посећују болнице, затворе, сиротишта и старачке домове.

У овако широком опсегу делатности уврштени су и Одбор за заштиту од секташког деловања који води Слађан Мијаљевић, школа певничког појања коју води Млада Тасић, као и вокално инструментална група младих под називом „Св. Александар Невски“, која религијске текстове изводе на омладини близак начин.

Калиграфија као грана ликовне и примењене уметности побуђује интересовање поклоника лепог писања свих узраста. Ова секција је од 2001. године под руководством калиграфа Силване Ручнов.

У оквиру издавачке делатности храма Александар Невски, у едицији „Образ светачки“, издато је мноштво наслова одабраних светоотачких дела и душекорисних књига.

Кроз овај својеврсни мисионарски центар који функционоше већ двадесет година прошло је око пет хиљада људи.

У цркви се као велика светиња чува честица моштију Св. Александра Невског, коју су у току бомбардобања руски свештеници из Новосибирског донели у Србију и даровали цркви која је посвећена овом великом руском светитељу.

Аутор:Јована Лазић