Заветна црква руском добровољцу погинулом у Српско-турском рату –
руска црква у Србији

Пуковник Николај Николаевич Рајевски, херој Српско-турског рата, погинуо у борби против Турака 1. септембра 1876. године на Голом Брду код Горњег Адровца
Пуковник Николај Николаевич Рајевски, херој Српско-турског рата, погинуо у борби против Турака 1. септембра 1876. године на Голом Брду код Горњег Адровца

       Један од добровољаца руске војске на балканском српско-турском фронту био је, од ступања у српску војску, крајем августа 1876. и пуковник Николај Николајевич Рајевски. Крајем шездесетих година XIX века, у предвечерје српско-турских сукоба и очекиваних устанака на Балкану, ангажован од руске и српске владе на прегледу српске војске и стања у Босни, унук хероја рата са Наполеоном
1812, син генерал-лајтнанта Николаја Николајевича Рајевског, Толстојев узор за јунака Вронског у роману “Ана Карењина”, 20. августа / 1. септембра 1876. погинуо је у борби са Турцима на Голом Брду, на Прћиловачком вису, код Горњег Адровца, десетак километара од Алексинца.
Од Черњајева дознавши за погибију Рајевског, сâм кнез Милан је телеграмом изјавио саучешће Николајевој породици.
После опела које му је 5/17. септембра у београдској Саборној цркви одслужио митрополит Михаило, уз чинодејствовање 17 свештеника и учешће хора козачке легије, и коме је, уз кнеза Милана и бројни српски и руски народ, присуствовала јунакова мајка Ана Михајловна († 1883), тело Рајевског испраћено је свечано до Савског пристаништа одакле је кренуло на пут за Русију, до коначног боравишта на породичном имању, Разумовка (Разумовско / Еразмовка) у Кијевској губернији.
Место где је првобитно био у земљу положен Рајевски, у манастиру Светог Романа, југоисточно од олтара, а где му се, према предању, и данас налази срце, и данас је обележено гробном плочом без имена; каменим белегом обележено је и место погибије руског добровољца.
На месту погибије Николаја Рајевског, на земљишту које је 1887–1888. за цркву откупила краљица Наталија, подигнута је црква Свете Тројице, задужбина Марије Григоријевне Гагарин, удате Рајевски, снаје пуковника Николаја Рајевског, жене његовог брата Михаила († 1893), ађутанта цара Александра II.
На ктиторској мермерној плочи на фасади храма стоји: “Трудом и надзором епископа Нишког г. Никанора Ружичића, а о трошку Марије Рајевски озидан је овај свети храм и освећен 2. септембра 1903. године”. Уз цркву је подигнута и школа за локалну децу.
На унутрашњим зидовима цркве, у народу познате као “Рајевача”, споља обложене жутим и црвеним плочицама, портрет Н. Н. Рајевског у хусарској униформи насликао је Стева Тодоровић. Иконе за иконостас је у Русији до августа 1903. сликао Н. А. Бруни. По нацрту руског сликара Виктора Михаиловича Вазњецова, Душан Обреновић насликао је, уз српске Светитеље и сцене из руске и српске црквене историје, и лик светог ратника – Светог Александра Невског. 1

Црква Свете Тројице, задужбина Марије Григоријевне Гагарин, удате Рајевски, снаје пуковника Николаја Рајевског, жене његовог брата Михаила, код Горњег Адровца (завршена 1903. године)
Црква Свете Тројице, задужбина Марије Григоријевне Гагарин, удате Рајевски, снаје пуковника Николаја Рајевског, жене његовог брата Михаила, код Горњег Адровца (завршена 1903. године)

  1.  Српске новине 193, Београд 31. VIII 1876, 860; Митрополит Михаило, Духовна споменица, 10. август 1878. год, 6–7 – из говора одржаног 5. септембра 1876; Љ. Стојановић, Црква Свете Тројице, Православна хришћанска заједница, 7–8, јули и август 1930, 24–25; Аноним, Патријарх Герман посетио спомен-цркву код Алексинца, Православље, 181, 1. Х 1974, 3; О. Љ. Д. Жикић, Наведено дело; М. Павловић – Крпа, Прота Стеван Н. Веселиновић, Православље, 192, 15, III 1975, 13; Т. Нешић, Извол’те код Вронског и Ане Карењине, Политика, 19. јун 1988; А. Стошић, Пуковник Рајевски то није заслужио, Политика, Београд, 4. октобар 1996, 12; Протосинђел Хаџи Никодим Ђураков, О манастиру Светог Романа – кратка историја, Крушевац 1997, 26; Б. Поточан, Вронски …, 17. септембар 2001; Б. Тодоровић, Пуковник Рајевски се пре погибије напио воде из чутурице Нишлије Гаврила, Нишки весник, Ниш 2002, 12; Н. Макуљевић, Уметност и национална идеја у XIX веку, Београд 2006, 289; Н. Макуљевић, Црквена …, 23; http://www.aleksinac.net/ aleksinac/65.html; http://slav-dusha.narod.ru/n3-vronsky.htm.
Заветна црква руском добровољцу погинулом у Српско-турском рату